Rijerina sreća što nije Srbin

Šta mislite kako bi se gledalo na srpskog stručnjaka na klupi Crvene zvezde da je kao Albert Rijera za manje od mesec:

1) Posle 3:0 u Beogradu izgubio 1:5 u Plzenju i eliminisan u plej-ofu Lige Evrope?

2) Slavio 2:1 u večitom derbiju, al' igrom protiv tri puta jeftinijeg rivala nikog, ama baš nikog, nije oduševio?

3) Posle 0:0 u Surdulici, s Kataijem više od sat kao jedinim špicem protiv klasičnog bunkera, izrazio zadovoljstvo?

4) Uporno forsirao, u najmanju ruku, čudnu formaciju za koju, bar trenutno, nema igrače i s tom boršč taktikom prvotimce činio slabijim nego što u normalnim okolnostima jesu?

5) Fudbalere kojima u radnoj knjižici piše „levo” gurao desno i obrnuto, čak i kad rezultat, kao npr. u Surdulici, nije išao naruku?

Ne smemo ni da pomislimo!

Rijera bi, dakle, trebalo da bude srećan što: 1) k'o Kristijan Balov ekspresno nije dobio naš pasoš i 2) šampionovo rukovodstvo u situaciji kad je Partizan svetlosnu godinu daleko ima luksuz da mu daruje kredit da do maja 2027. napravi „čudovište” za Ligu šampiona.

Naravno, to s druge strane povlači i rizik da ukoliko Španac nastavi s taktičko / retoričkim eksperimentima neko i ustane na zapadnoj tribini i okrenuvši se loži počne da zviždi predsedniku Svetozaru Mijailoviću - Tozi!