Gordan Zdravkov bio je igrač čija je brzina plenila pažnju od Triglava do Đevđelije. U prvoj polovini osme decenije prošlog veka bio je jedan od najkorisnijih fudbalera Vardara. Najčešće je tresao mreže u okršajima sa klubovima tzv. velike četvorke. Danas se bavi trenerskim pozivom.
Rođen je 26. aprila 1959. u mestu Sveti Nikola. Nekada je Ovče Polje bilo poznato po talentima.
- Tu sam počeo da igram i proveo 16 godina. Za seniore sam igrao od 1975. do 1977. Nakon toga sam prešao u Bregalnicu i u Štipu sam proveo četiri godine. Onda sam otišao u Vardar, gde sam pokazao i najviše - kaže Gordan Zdravkov.
Nekadašnji napadač za Vardar je igrao pet godina, nanizao više od 130 utakmica uz tridesetak golova. Seća se debija protiv tuzlanske Slobode (1:1).
- Trebalo je da mi prvi meč bude protiv Hajduka. Izgubili smo u Skoplju 0:2, trener nam je bio Stjepan Bobek. Poslao me na zagrevanje punih sat vremena, ali nije me uvodio u igru. Mnogo sam bio gnevan. Onda je sledeće kolo bilo u Tuzli, debitovao sam i više nisam napuštao seniorski tim Vardara. Bio sam brz, imao nalete po bokovima, a uz to sam dominirao u skok igri.
Zdravkov pamti i okršaje Vardara sa Crvenom zvezdom, Partizanom, Hajdukom i Dinamom:
- Sarajevu je u sezoni 1984/85. dva kola pre kraja kod nas u Skoplju bio potreban bod da obezbedi titulu. Utakmica je završena 2:2, nisam osetio da je bilo nešto sumnjivo. Sledeće sezone prvak je bio Partizan, a kod nas je izgubio 0:5, a ja sam postigao dva gola. Bila je to Vardarova najbolja generacija, imali smo igrače posebnih manira.
Gordan je imao ponude da napusti Vardar, ali da ostane u jugoslovenskom fudbalu.
- Zvao me Hajduk 1979, još dok sam bio u Bregalnici. Tada su se pojavili braća Vujovići. Splićani su baš imali prejaku ekipu. Nakon dve ili tri godine borili su se za opstanak. U Skoplju su izgubili sa 1:3, ali su u poslednjem kolu pobedili i zadržali prvoligaški status. Bile su jake utakmice, uz četiri najveća kluba, umeli su da iskoče Vardar, Sarajevo i Velež.
Zdravkov je bio odlično desno, ponekad i levo krilo. Te odlike krasile su ga i u Voestu iz Linca.
- Da sam ostao malo duže, više bih pokazao. Vratio sam se u Bregalnicu, a onda u Ovče Polje, pa sam poluvreme bio igrač, a poluvreme trener.
Karijera Zdravkova mogla je da potraje duže.
- Sada se fudbal igra do 35. ili 40. Nas su smatrali starijim sa 28.
Ostao je Gordan u fudbalu.
- Treniram decu od 10 i 11 godina, radim i u Centru za edukaciju trenera – zaključio je Zdravkov.
U KONTAKTU SA NEKADAŠNjIM SAIGRAČIMA
Zdravkov se druži sa nekadašnjim saigračima koji su, malo nakon Gordanovog odlaska u Austriju, postali šampioni Jugoslavije, igrali u Kupu šampiona.
- Sa svima sam u korektnim odnosima. Kad sam došao u Vardar Kočo Dimitrovski bio je za igrače važniji od trenera Stjepana Bobeka. Izvanredan čovek, spreman svima da pomogne. Tu je bio Tonče Trajanovski, Georgijevski, Kanatlarovski, kasnije Pančev, pa Vasil Ringov, Cole Urošević, Jovanovski, Zlatko Dimitrovski i ostali. Ostali smo bez Ringova, slava mu na nebesima. Sa svima sam u kontaktu.
NISAM MOGAO U REPREZENTACIJU PORED VUJOVIĆA I SUŠIĆA
Nekadašnji napadač Vardara nije igrao za reprezentaciju Jugoslavije.
- Bio sam pozvan 1985. za prijateljsku utakmicu protiv Južne Koreje. Ceo meč sam presedeo na klupi. Bilo je nemoguće da dobijem šansu pored Zlatka Vujovića i Safeta Sušića.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
