Kao međunarodni sudija, nedavno je imao priliku da bude deo jednog od najvećih svetskih događaja – Olimpijade u Samarkandu. Trenutno, ponovo je u centru dešavanja, ali u drugačijoj ulozi - kao kapiten OŠK Paraćin, koji se takmiči u Super ligi Srbije u Vrnjačkoj Banji. Ljubitelji šaha pogodili bi iz prve – Saša Jevtić!
- Veoma je važno što je naše najznačajnije ekipno takmičenje dobilo i naziv shodno značaju – Super liga Srbije. Na jednom mestu imamo najbolje srpske klubove, veliki broj naših najboljih igrača i reprezentativaca, ali i kvalitetne strane šahiste. Vrnjačka Banja je pravi izbor, ima dugu šahovsku tradiciju, dobre uslove i iskustvo u organizaciji velikih događaja. Posebno mi je drago što se poslednjih godina ponovo profilisala kao jedan od najvažnijih šahovskih centara. Kao i kod svakog velikog takmičenja, postoji prostor za unapređenje detalja, možda u vizuelnom uređenju prostora za igru. Ipak, mnogo je važnije što igrači imaju na raspolaganju prostranu i dobro osvetljenu salu, obezbeđeno osveženje, što se sve partije prenose uživo preko interneta, što je obezbeđen dobar nagradni fond. Dodatni pečat daje i činjenica da je kompletan prostor za igru adekvatno nadziran, čime se stvaraju dobri uslovi za fer-plej i maksimalno smanjuje prostor za bilo kakvu sumnju u regularnost – pun je pozitivnih utisaka Saša Jevtić.
Pored toga što ste međunarodni sudija, istovremeno ste i kapiten ekipe i sekretar OŠK Paraćin?
- Ovo je već treća uzastopna sezona kako igramo u elitnom rangu u konkurenciji dama, što smatram veoma značajnim rezultatom, posebno kad se uzme u obzir da ne pripadamo klubovima s najvećim budžetima i da se trudimo da sve što radimo bude finansijski održivo. OŠK Paraćin nije klub koji se jednom godišnje okupi, „kupi” ekipu za ligu i posle toga prestane sa aktivnostima do naredne sezone. Iza našeg nastupa u Super ligi stoji kontinuiran rad tokom čitave godine – sa mladim šahistima, učešće u različitim rangovima takmičenja, organizacija turnira i, naravno, Međunarodnog šahovskog festivala u Paraćinu. Igranje u eliti moguće je zahvaljujući projektnom budžetskom finansiranju Opštine Paraćin, ali i podršci naših sponzora. Trudili smo se da oformimo sastav koji predstavlja kombinaciju iskustva i mladosti i, možda još važnije, grupu igračica koje funkcionišu kao tim. Osnovni cilj je da budemo konkurentni i sačuvamo status superligaša, ali ne želimo samo da učestvujemo. Timski duh naša je najveća snaga, to se videlo već na početku kad smo znatno bolje rangirani DŠK Osnovac pobedili 3:1. Rejting i sastavi na papiru jesu važni, ali se svaki meč odlučuje za tablom.
Kako ocenjujete trenutni nivo našeg šaha i koliko jaka domaća liga znači za razvoj reprezentativaca i mladih igrača?
- Srpski šah trenutno ima dosta razloga za optimizam. Rezultati reprezentacije pokazali su da možemo ravnopravno da se nosimo s jakim šahovskim nacijama, ali je za dugoročan uspeh možda još važnije ono što postoji iza same reprezentacije – aktivni klubovi, kvalitetna domaća takmičenja, treneri i, pre svega, mladi igrači koji dobijaju priliku da napreduju. Tu Super liga treba da ima veoma važnu ulogu. Za mladog igrača dragoceno je kad može da sedi za tablom preko puta velemajstora ili reprezentativca i odigra ozbiljnu partiju. Takvo iskustvo teško se može nadoknaditi treningom ili igranjem preko interneta. Istovremeno, jaka liga je važna i za naše najbolje igrače. Dobro je da reprezentativci nastupaju u prvenstvu i da šahovska javnost ima priliku da ih vidi u našim klubovima.
Nedavno ste se vratili iz Samarkanda, s najvećeg šahovskog događaja na svetu?
- Olimpijada je nešto posebno. Kad svakog dana vidite reprezentacije iz čitavog sveta na jednom mestu, shvatite kolike su razmere tog događaja. Prisutno je toliko različitosti kao ni na jednom drugom takmičenju i imate ekipe sastavljene od najboljih svetskih igrača, do ekipa u kojima su početnici. Samarkand je izuzetno zanimljiv grad, sa ogromnom istorijom i drugačijim ambijentom od onoga na šta smo navikli u Evropi, sve zajedno - snažan utisak. Bio sam tamo u ulozi sudije, Olimpijadu doživeo iz sale za igru. Bio sam deo nečega zaista velikog.
Kolika je odgovornost biti deo sudijskog tima na Olimpijadi i šta je najteži deo posla?
- Odgovornost je velika, jedna odluka može da utiče na partiju, rezultat, plasman reprezentacije. Važan je i timski rad, postoji jasna podela posla unutar sudijskog tima. Najzahtevnije je zadržati maksimalnu koncentraciju tokom čitavog kola. Može dugo da se ne dogodi ništa neobično, onda u nekoliko sekundi nastane situacija u kojoj morate da reagujete, utvrdite šta se dogodilo i donesete pravilnu odluku. Tu nema mnogo vremena za razmišljanje. Zato su, pored poznavanja pravila, iskustvo i smirenost izuzetno važni.
Da li ste uspevali da pratite partije srpskih reprezentativaca?
- Rezultati Srbije posebno su me interesovali, međutim, sudijske obaveze imaju prioritet. Kad stavite akreditaciju, morate da budete profesionalac i ne možete da provodite vreme pored partija srpskih reprezentativaca samo zato što vas one više interesuju od drugih. Dešavalo se da tek kad završim posao saznam rezultat.
Koliko su tehnologija, elektronske table i kompjuterski sistemi promenili posao sudije?
- U velikoj meri jesu. Posao sudije izgleda prilično drugačije nego pre 20-ak i više godina. Elektronske table, programi za parovanje, sistemi za rezultate i prenos partija, kao i tehnologija koja se koristi u okviru fer-plej mera, postali su sastavni deo velikih takmičenja. To nam s jedne strane mnogo pomaže jer imamo pristup informacijama koje ranije nismo, s druge - zahteva dodatna znanja. Tehnologija, ipak, nije zamenila sudiju. Ona je alat. Kad nastane sporna situacija i dalje čovek mora da utvrdi činjenice, protumači pravila i donese odluku.
Koliko je važna komunikacija sa igračima, posebno kad dođe do sporne situacije?
- Izuzetno je važna. Često nije dovoljno samo doneti pravilnu odluku. Veoma je važno i kako ćete tu odluku da saopštite. Igrač koji se nalazi usred važne partije može da bude pod ogromnim pritiskom. Sudija zato mora da bude miran, jasan i korektan, sasluša igrača i objasni odluku, istovremeno zadrži autoritet.
Da li je teže doneti odluku kad je za tablom svetski poznat velemajstor, ili je za sudiju svaki igrač potpuno isti?
- Naravno da ste svesni kad ispred vas sedi neko od najboljih igrača sveta. Bilo bi neprirodno reći da to ne utiče na samog sudiju, ali onog trenutka kad treba da donesete odluku ime igrača mora da postane nevažno. Pravila su ista za svetskog prvaka i igrača s mnogo nižim rejtingom.
Koliko su igrači upoznati s pravilima: dešava li se da profesionalni šahisti pogreše u primeni nekog?
- Vrhunski igrači uglavnom veoma dobro poznaju pravila, međutim, profesionalni su šahisti, ne profesionalne sudije i nije realno očekivati da poznaju svaki detalj propisa. Zanimljivo je da nesporazumi ponekad nastaju upravo kod pravila za koja svi misle da su potpuno jasna. Kad ste, kao igrač, nekoliko sati za tablom, imate malo vremena na satu i pod velikim ste pritiskom, moguće je pogrešno proceniti i situaciju koju biste van partije bez problema razumeli. Zato je tu sudija.
PRVI SEKTOR NA OLIMPIJADI - NEMA VEĆE
Šta biste izdvojili kao najveći uspeh u sudijskoj karijeri?
- Imao sam priliku da budem glavni sudija i obavljam odgovorne funkcije na svetskim i evropskim prvenstvima i svako od tih iskustava mnogo mi znači.
Ipak, izbor u u sudijski tim Olimpijade predstavlja jedno od najvećih priznanja u karijeri, naročito ako ste delegirani da sudite u prvom sektoru i vodite glavne mečeve u kojima se odlučuje o rasporedu medalja. U međunarodnom šahu poverenje se gradi godinama. Kad vas ponovo pozovu na veliko takmičenje, to znači da je neko prepoznao način na koji ste prethodno radili.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
