Piše: Zoran Stojadinović
Verovali smo da je poraz od Australije 2010. u Južnoj Africi nešto najteže što je naše fudbalere moglo da snađe, ali od tog Mondijala suočili smo se tri puta sa istinom da ni kvalifikacije ne možemo uspešno da prođemo.
Ko je kriv? Tomislav Karadžić? Dik Advokat ili Radovan Ćurčić? Ivan Bogdanov? General Mirkov? Aleksandar Vučić? Ivanović, Kolarov, Mitrović, Tošić, Ljajić...
Navijači ili huligani? Možda novinari? Biće da smo svi pomalo zaslužni za najnoviji neuspeh iako smo krivca za ovaj fijasko pronašli u UEFA i Sudu u Lozani.
Tačno je – da je UEFA skandalozni dron okarakterisala kao najgrublju političku provokaciju i Albance kaznila oduzimanjem bodova ili izbacivanjem iz kvalifikacija, što je mogla da uradi, Srbija bi danas bila bar treća u grupi...
Tačno je međutim i da je za ono što se dešavalo na terenu i Srbija zaslužila drakonsku kaznu...
Umesto na huligane i državu koja ih ne kažnjava, ljutili smo se na Sud u Lozani i sve zaboravili posle samo jedne pobede.
Pobede koja je došla kao melem na rane, ali koja osim tri nevažna boda iako je izvojevana na vrućem terenu u Elbasanu već danas nema značaj kao što se činilo da ima pre tri dana...
Ako pobeda nad Albanijom poprimi efekat poslednjeg trijumfa nad Makedonijom u neuspešnim kvalifikacijama za SP, Srbija ni do Mondijala u Rusiji 2018. neće doći.
Nacionalni stadion svakako je potreban ozbiljnom savezu, ali, pre njega, neophodno je stvoriti atmosferu iskrene i kulturne podrške reprezentativcima koju odavno nemaju zbog naših podela u gotovo svim segmentima življenja i želje da se svi drugi drže pravila koje pritom ni sami ne poštujemo.
Da je drugačije i da učimo na sopstvenim greškama danas bi Srbija, a ne Albanija bila učesnik EP 2016...
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
