Učenici zamenite starije na stadionu

Veljka Paunovića je juče na ulazu u Osnovnu školu Stefan Nemanja u Beogradu dočekala direktorka Milena Gajić, koja je istakla da joj velika čast i zadovoljstvo što je selektor Srbije nekada bio đak njihove škole i što se sada vratio da sa novim generacijama podeli jedan poseban dan.

Druženje je nastavljeno u sali za fizičko vaspitanje, gde se Paunović pridružio đacima u igri „ševe“. Uz loptu, osmehe i prve zajedničke fotografije, selektor je upravo njima prvima uručio vaučere za ulazak na utakmicu protiv Nemačke i pozvao ih da navijaju za reprezentaciju svoje zemlje.

Usledio je odlazak u današnji kabinet za muzičko, nekadašnju učionicu Paunovića i njegovih vršnjaka. Tamo su ga dočekali drugari iz generacije 1977. i učiteljica Vida, čiji je susret sa nekadašnjim učenicima bio posebno emotivan trenutak ovog povratka u školske dane.

U učionici je dobrodošlicu selektoru poželela Ivana Paljić, predstavnica Školskog odbora i Saveta roditelja, a učiteljica Vida ponovo je, posle 30 i više godina, prozvala đake iz Paunovićeve generacije. Uz nekoliko uspomena i anegdota, oživela su sećanja na školovanje, prijateljstva koja traju decenijama i Veljkovu ljubav prema fudbalu.

Potom je došao red na drugačiju prozivku. Pred selektorom su sedela deca u dresovima sa prezimenima reprezentativaca. Dok je Paunović čitao imena igrača, đaci su se javljali, ustajali iz klupa i ispisivali njihova prezimena na tabli, u rubrikama za golmane, odbranu, vezni red i napad.

Tako je nastao nesvakidašnji spisak reprezentacije Srbije, kome je upravo dečji rukopis dao poseban pečat. Za kraj je učiteljica prozvala i Veljka Paunovića, koji je prišao tabli i potpisao se ispod reči „selektor“.

U znak zahvalnosti, Paunović je učiteljici Vidi uručio uramljenu sliku sa porukom „JEDNA ZEMLjA, JEDNA REPREZENTACIJA, MOJA SRBIJA“. Direktorki Mileni Gajić uručio je uramljeni dres Srbije sa natpisom „OŠ STEFAN NEMANjA“ i brojem 77, poklon školi, kao uspomenu na ovaj susret i generaciju kojoj pripada.

Zajedničkom fotografijom ispred ispisane table i porukom podrške Srbiji završen je čas na kom su se susreli nekadašnji i sadašnji đaci, školske uspomene i reprezentativni snovi. Sledeći susret zakazan je za 13. novembar, kada će najmlađi navijači sa tribine stadiona „Rajko Mitić“ bodriti Srbiju protiv Nemačke.

- Stvarno je divan osećaj. Emotivno je ponovo videti sve svoje drugare iz klupe, u školi i kraju u kojima sam ponikao. Ovde sam napravio prve fudbalske korake, igrajući u školi, a zatim i kada sam sa Senjaka, ovim ulicama kroz Hajd park, išao do Partizanovog stadiona na treninge.

Želja da se ponovo okupe postojala je dugo. Selektor Srbije ističe da je uspomene na školske dane nosio sa sobom tokom čitave igračke i trenerske karijere.

- Gde god da sam igrao ili radio, uvek sam se prisećao ovih trenutaka. Želeo sam da se okupimo i da im kažem koliko mi je sve to značilo, posebno njihova podrška. Uvek sam osećao da me podržavaju i da razumeju moj talenat.

Posebno mesto u tim sećanjima pripada učiteljici Vidi, koja je umela da prepozna koliko je fudbal važan njenom učeniku.

- Gledala mi je kroz prste kad nisam dolazio na radnu subotu zato što sam imao utakmicu, puštala me je da idem na trening… Već u tako ranom uzrastu pokazivao sam koliko volim fudbal i koliko mi je stalo da uspem.“

Ovaj doček vratio ga je i na jednu poruku sa okupljanja reprezentacije tadašnje Jugoslavije.

- Nikada neću da zaboravim reči profesora doktora Vojkana Stefanovića, koji je sa reprezentativcima radio na mentalnom i psihološkom planu. Rekao nam je da svi treba da težimo tome da jednog dana napravimo uspeh za reprezentaciju i da nas onda, kada se vratimo u svoju školu, na stepenicama sačekaju sa natpisima i našim imenom. Neverovatno je kako se neke stvari zaokruže. Čovek shvati da se sav uloženi trud isplatio i, što je najvažnije, da je bilo vredno svakog trenutka posvećenog fudbalu.

Pogled na dvorište bio je dovoljan da se priseti i mesta na kome su stajali golovi. Za igru na odmorima nije uvek bila potrebna prava fudbalska lopta.

- Uvek sam nosio tenisku lopticu kojom smo igrali baš ovde, iza nas nam je bio gol. Fudbalsku loptu sam kasnije nosio u rancu, više u srednjoj školi. Uvek je bila tu.

Poseta školi bila je i poziv najmlađima da 13. novembra budu uz Srbiju protiv Nemačke.

- Jako nam je bitna podrška naše dece, dečaka i devojčica, učenika i fudbalskih škola. Ovde počinjemo ovu akciju i nadam se da će imati dobar odjek, a najvažnije je dobar odziv. Želimo što veću i bolju podršku protiv Nemačke – zaključio je Paunović.