FIBA RAČUNA SA VEČITIMA: Zvezda i Partizan među kandidatima za dobijanje garantovanog mesta u Ligi šampiona

Ali, činjenica je da na zvaničnom dokumentu FIBA koji je prosleđen klubovima na sastanku u Ženevi, stoji da su beogradski klubovi među kandidatima za dobijanje višegodišnjeg ugovora.

Tu su još španski velikani Real, Barselona i Valensija, Olimpijakos i Panatinaikos iz Grčke, Makabi i Jerusalim (Izrael), CSKA i Himki (Rusija), Efes i Fenerbahče (Turska), Milano (Italija), Bajern i Alba (Nemačka), Žalgiris (Litvanija), Limož (Francuska).

Samo stavljanje Partizana i Zvezde u grupu najjačih evropskih klubova je veliko priznanje, ali i pokazatelj da FIBA ipak ceni i sportski momenat, ne samo finansijsku moć klubova.

Inače, uz osam klubova koji će imati zagarantovano mesto, dolaze i šampioni četiri zemlje – Francuske, Nemačke, Italije i Litvanije i četiri kvalifikanta.

U kvalifikacijama bi trebalo da učestvuju 32 tima podeljena u četiri grupe. Pobednici grupa izboriće plasman u Ligu šampiona.

Novo takmičenje – ako zaživi – igraće se po klasičnom dvokružnom sistemu. Osam najboljih ekipa igraće četvrtfinale, pobednici prve eliminacione runde plasiraće se na fajnal-for.

To je sistem takmičenja, sportski deo Košarkaške lige šampiona.

Ali, to nije sve što FIBA nudu. Ponudu je „pojačala“ odličnim finansijskim uslovima, prema kojima svi klubovi i te kako mogu da zarade.

Kada je u pitanju finansijski deo, posebno je istaknut profit od TV prava. Odnosno, on može da se uveća. Kao primer su navedene sezone u ragbiju, koji za TV prava dobija 55 miliona, ragbi Kup šest nacija 86 miliona evra, a Evroliga sada prodaje TV prava za 16 miliona.

Pominjan je i jaz između zarada NBA i evropskih klubova, ali tu teško da bilo ko može nešto da uradi.

Predložena je i rukovodeća struktura. Ligom će predsedavati Skupština, Izvršni bord – sastavljen od klubova učesnika, gde klubovi iz „top osam“ kategorije imaju dva glasa, ostali po jedan i jedan glas ima FIBA. Da bi se donela odluka potrebno je 51 odsto glasova. Postojaće i Bord direktora – činiće ga predstavnici četiri kluba, dva invenstitora i dva predstavnika FIBA i donosiće odluke koje se ne tiču Skupštine i Izvršnog borda.

U FIBA smatraju da će na ovaj način garantovati visok kvalitet takmičenja, povećati atraktivnost, smanjiti na minimum „mrtve utakmice“. Takođe, garantovanjem višegodišnjeg učešće najboljim klubovima, povećavaju njihovu mogućnost da profitiraju od TV prava, sponzora i invenstitora.