Piše: Pavle Erceg
Promašaj na evropskoj sceni primio je na svoja pleća tada aktivni predsednik RSS, gospodin Marjanović i, pojeo vuk magarca.
Pepeo zaborava, ipak nije pokrio neuspeh, glavne poluge reprezentacije objavile su ubrzo bojkot gospodinu Boškoviću.
Braneći sveto načelo da se Savez pita, nikako i ni za živu glavu, igrački kadar, RSS je zabio glavu u pesak. Ispravna politika, ko zna?! Pogubne posledice na žalost, nisu!
Ne treba, previše kriviti ni Saju Boškovića, možda i nije bilo boljeg za klupu reprezentacije? Nikako ga ne smatram ispraznim trenerom, ali je sudeći po triput razbijanom krčagu uspeha, ipak ispod nivoa naših ambicija na velikim takmičenjima.
Bez obzira na beogradsko svetsko srebro. Nije nikad bar simbolično ponudio, čaršijskog reda radi, ostavku. Ne bi mu bila očito, ni prihvaćena. Priznajem, bilo je i hrabrost krenuti u Dansku, okrnjenog državnog tima...
Rezime glasi, bačena godina u lutanjima selektora i RSS. Kako će dalje, teško je proricati, pomišljam na status kvo!
Zaleteo sam se pre dva dana, sugerirajući ostvke, pa Savez funkcioniše mesecima i bez prvog čoveka! Izgleda demisije, na Obilićevom vencu, ništa ne rešavaju?
Reprezentativkama, nema se šta ozbiljnije zameriti, dogurale su dokle su mogle… Strahoviti psihološki pritisak sna o odlasku u Rio, potpuno ih je razoružao. Srce i elan su zatajili, kraj priče.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
