Čelindž: Ana Ivanović je sama kriva za toliku nepopularnost u domovini

Piše: Vojin Veličković

Odluka Ane Ivanović da više ne igra za reprezentaciju u Fed kupu malo koga je iznenadila. Kao obrazloženje je navela stalne kritike medija - i kad se odazove i kad preskoči poziv selektora Tatjane Ječmenice-Jevtić.

Nije precizirala da li su u pitanju preterivanja tabloida zbog njene romanse sa Bastijanom Švajnštajgerom ili izmišljenih svadbi, venčanja i veridbi, ali ako su u pitanju kritike zbog neigranja za reprezentaciju, onda je promašila metu.

Jer, Ana je u poslednjim godinama igrala za Srbiju samo kad je njoj odgovaralo, interes reprezentacije nije joj bio u prvom planu. Od 2010. samo jednom je odigrala dva meča u istoj sezoni, i to 2012, u polufinalu i finalu.

U svim ostalim sezonama ove decenije, igrala je samo jedan meč, kako bi ispunila uslov za učešće na Olimpijadi. A i taj meč je bio onaj koji je njoj odgovarao, a ne onaj u kome bi njena pomoć bila važnija.

Najbolji primer je prošla sezona, kad je prvo Aleksandri Krunić i Ivani Jorović prepustila da vade vruće kestenje na zonskom turniru u Budimpešti, a onda, kad su one uspele da trijumfuju, nije čekala poziv selektora već se sama javila da želi da igra protiv nejakog Paragvaja.

Ali kad je zimus bila neophodna Srbiji, u duelu sa moćnom Španijom u Kraljevu, opet nije imala vremena.

Zato Ana ne bi trebalo da se žali na medije, jer je sama kriva za kritike u vezi Fed kupa. Šta uostalom napisati kada se dešavalo da je povređena za vikend, kad igra reprezentacija, a već u ponedeljak ili utorak je bila zdrava za turnirske mečeve.

Ili, kad je pre neku godinu TSS zavaravao navijače da Ana sve pokušava kako bi se oporavila od povrede i zaigrala u Nišu, a ona je istovremeno u Beogradu trenirala u Košutnjaku, ali ne na podlozi kakva je postavljena u Čairu, nego na sličnoj kakva je čeka na turniru u Dohi.

A zašto ovako? Zar ne bi bilo lepše i za nju i za sve druge da je igrala redovno i u društvu Jelene Janković, Bojane Jovanovski, Aleksandre Krunić i ostalih nekoliko puta osvojila Fed kup?

Bar dva su odgovora na ovu dilemu. Prvi, Aninom menadžeru koji vodi glavnu reč u njenoj karijeri, nije odgovaralo da preteruje sa igranjem u Fed kupu.

Jednostavno, ovi mečevi ne donose ni zaradu ni bodove, pa onda je bolje ne gubiti vreme već se skoncentrisati na turnire.

Drugo, Ana je zaista trpela veliki pritisak u Fed kupu, ali više unutrašnji nego spoljni.

Jednostavno, igranje za reprezentaciju, pogotovo u Srbiji, donosi neverovatno veliku tenziju, a ona nikada nije uspevala da se izbori sa time.

Cela njena karijera posle trijumfa na Rolan Garosu je obeležena ranjivošću pod pritiskom.

A u Fed kupu kod kuće bio je na kvadrat, jer lako je igrati u Aziji ili Americi, treba to uraditi u Srbiji.

Drugo pitanje koje proističe iz Anine odluke je otkud njen tako loš imidž u srpskim medijima. Kako je devojka za koju mogu da nabrojim samo superlative u svemu, dospela na stub srama.

Odgovor nije teško pronaći – krivicu za to snosi pre svega njena agenicja za odnose za javnošću (pi-ar), verovatno najgora u istoriji tenisa.

Jer kako drugačije opisati službu čiji zadatak je, kako joj i ime kaže, da stvara najbolju sliku o svom klijentu, a ona uspe da napravi potpuno suprotno. Devojka koja je apsolutno blago, postala je neomiljena u svojoj državi.

Još od 2008, kad Anin pi-ar menadžer nije umeo da objasni da neće igrati na Olimpijadi u Pekingu zbog povrede, nego je ispalo da se nećka, loši potezi su se nizali.

O Ani je stvarana pogrešna slika bogatašice koja voli da se fotografiše umesto da trenira a bilo je suprotno. Ona bi dala sve što može da se vrati u teniski vrh.

Tačno je da Ana nikad nije bila srcem u Fed kupu, bar ne kao Jelena ili Novak, Ziki, Janko i Viktor u Dejvis kupu.

Međutim, bez obzira na sve, ovo je pogrešan epilog. Jer, ovako gube i Ana i Srbija. Čak Ana više, jer je Fed kup jedini veliki pehar koji realno ona može da osvoji.

Zvanje svetskog šampiona ima veliki odjek, pogotovo kod kuće. U Srbiji se postaje sportska legenda samo osvajanjem nečeg velikog sa reprezentacijom.

Ovakvim potezom, Ana se odrekla da se u narednim godinama zajedno sa Jelenom bori za veliki trofej, ali i možda oživi turnirsku karijeru.

Italijanska reprezentacija je najbolji primer za to. Otkako su Frančeska Skjavone, Flavija Peneta, Sara Erani i Roberta Vinči počele da osvajaju Fed kup, počele su da ređaju i gren slem pehare.