Velimir Stjepanović: Verujem u medalju u Riju

Tauer bridž u Londonu. Najpoznatiji most na svetu. Iako je na samo 50 metara od hotela „Tauer” u kojem je smeštena reprezentacija Srbije, Velimir Stjepanović se prvi put popeo na njega. Posle šest napornih dana u „Akvatik centru”. Otplivanih devet trka i pređenih 1.900 metara. Krajnji učinak srebro na 200 slobodno, dva šesta mesta na 100 i 400 slobodno.

Sa kapuljačom na glavi, da se zaštiti od vetra koji je dolazio sa Temze, medaljom u jednoj i maskotom drugoj ruci, najbolji srpski plivača analizirao je učinak na kontinentalnom šampionatu u prestonici Velike Britanije.

- Nije loše, ali ima mnogo stvari koje su mogle da budu bolje. Kada se podvuče crta na 400 slobodno sam sa 3:46 i 3:47 plivao drugu i treću najbolju trku u životu. Na 200 metara sam računajući i štafetu tri puta išao 1:46, dok sam u sprintu na 100 tri puta plivao između 48,5 i 48,7. Sve to pokazuje da sam u dobroj formi, da sam stabilan na kvalitetnim rezultatima.  Ono što me najviše boli je što ovde nisam najbrže plivao trke za medalju. To u budućnosti više ne bi smelo da mi se desi, jer sam u prošlosti uvek bio najbolji kada je najvažnije – kaže 22–godišnji momak iz Dubaija.

Početak je bio sjajan. Odlična jutarnja trka na 400 slobodno, kao prvi ste prošli u finale. Na kraju se sve završilo osvajanjem šestog mesta, sa lošijim vremenom nego u kvalifikacijama.

- Ujutru je tih 3:46 bilo odlično. Međutim, uveče kao da sam plivao nečiju drugu trku, a ne moju. Realno, u ovom trenutku na 400 sa najlošiji i to sam znao pre dolaska u London. Ostao je žal za medaljom, koja nije bila nedostižna, ali vremena nisu loša.

Najveće razočarenje je bilo prisutno posle finala na 200 slobodno, iako je osvojena srebrna medalja. Holanđanin Feršuren je bio brži za dve desetinke.

- Najviše smo radili na tome da jako vratim tih poslednjih 50 metara, a ja sam izgubio u samom finapu. To je ono što me zabrinulo. Iskreno, očekivao sam vreme na 1:45. To bi mi donelo zlatnu medalju. Pokušaću da nađem način da tih prvih 100 u Riju otplivam „mekše” da se ne umorim toliko, a da vreme na okretu bude isto kao ovde. Poslednjih 50 metara mora da bude mnogo brže. Savršeno, bez greške.

Kada ste pre dve godine u Berlinu osvojili zlato na 200 slobodno, u poslednjim metrima ste prestigli Nemca Bidermana. Tada je izgledalo da ste taktički bolje plivali nego sada.

- Pa nije to ni sada bilo loše do tih poslednjih 15 metara. Sve je funkcionisalo kako treba. Jednostavno nisam mogao da nađem tu dodatnu snagu u finišu. Bio sam potrošen. Možda je problem bio u disanju, ima mnogo stvari koje utiču. Uradićemo detaljnu analizu trener Kris Tajdi i ja, ipak je 200 slobodno moja glavna disciplina.

Treće finale je bilo na 100 slobodno. Brzinski ste najviše napredovali.

- Tih 100 je dobro, mada je moglo da bude i bolje. Nadao sam se vremenom oko 48,2, 48,3 što bi bilo dovoljno za medalju, možda i zlatnu. U Luksemburgu na početku godine kada sam išao tačno 48,5, imao sam polaz na 23,6 i vraćanje 24,9. Ovde sam brže polazio, ali sam vraćao daleko sporije. Cilj je da se namestim da krenem oko 23,1 i vratim 24,9. Tada bih došao do tih 48 sekundi. Radićemo na tome.

Pre dve godine u Berlinu ste osvojili dva zlata na 200 i 400 slobodno. Ovde je osvojeno srebro na 200 slobodno. Kako bi uporedili ova dva šampionata?

- Jasno je da London nije uspešan kao Berlin. Međutim, sa druge strane uspeo sam da napravim korak napred u odnosu na prošlu godinu, koja je bila jako loša. U Nemačkoj je sve nekako bilo lakše. U finale na 400 slobodno sam ušao sa 3:49, ovde sa 3:46. Tamo sam na 200 u polufinalu išao 1:47,00, ovde 1:46,00. U Londonu sam se mnogo više trošio, nisam uspeo da se dovoljno oporavim. Sa druge strane dobro je što sam u kontinuitetu bio dobar. Međutim, za ono što ja želim da uradim u Riju moram da bude još bolji.

Šta vam je na polju samopouzdanja donelo Evropsko prvenstvo?

- Ne mnogo toga. Želeo sam da to bude bolje, posebno na 200 slobodno. Znam da sam spreman, ali očigledno da me na psihološkom planu još uvek progoni ta loša prošla godina. Sa druge strane, možda i ne bi bilo dobro da je ovde sve bilo savršeno. Možda bi nas to prevarilo. U Riju sve mora da se poklopi. Tu već nemam prava na grešku i popravni.

Kakav je plan do odlaska na Olimpijske igre u Brazil?

- Sada su ostale sitnice da se dorade. U narednom periodu ćemo još više raditi na toj snazi, koja mi je potrebna u samom finišu. Bićemo još četiri nedelje u Dubaiju, a onda 3. jula idemo u Brazil u Uberlandiju, gde ćemo ostati mesec dana kako bih se potpuno aklimatizovao. U olimpijsko selo ulazim 3. avgusta, a 6. je prva trka na 400 slobodno.

Verujete li posle Londona da je dostižno odličje na 200 slobodno u Riju?

- Naravno – kao iz topa je rekao Stjepanović – Znam koliko smo truda uložili moj tim i ja. Evropsko je bilo i prošlo. To nije naš glavni cilj. Verujem u medalju u Riju. Tome smo sve podredili.