Bivši skaut Vojvodine postao trener šampiona Danske

Odlazak u pečalbu je i kod Denisa Janke dosta toga promenio, a on je trenutno trener šampiona Danske Gentoftea. Objasnio nam je mladi stručnjak kako je došlo do angažmana u ovoj skandinavskoj zemlji.

– Kad sam završio sa Saudijskom Arabijom, pričao sam sa suprugom gde bi volela da živimo sa svoje dvoje dece. Njen odgovor je bio Danska. Iskreno, nisam ni znao da se tamo igra odbojka. Zvao sam jednog mog prijatelja iz Belgije, nisam poznavao nikog u Danskoj. On je znao jednog čoveka koji me je za pola sata pozvao da mu se pridružim kao asistent u njegovom klubu Hvidovre, i tako je krenulo – objasnio je Janka ovu čudnu priču sa srećnim krajem.

Denis je u Danskoj morao da krene bukvalno od početka, ali je uz iskustvo koje je imao i žestok rad brzo napredovao.

– U Hvidovre, klub iz predgrađa Kopenhagena, došao sam u januaru 2014. godine. Preuzeo sam juniorski tim i bio pomoćnik u seniorskom. Iskreno, nismo imali neki juniorski tim, ali smo postali šampioni Danske u konkurenciji do 18 godina, a uzeli smo i lokalni Kup. U narednoj sezoni su me promovisali u prvog trenera, bili smo četvrti i u prvenstvu i u nacionalnom Kupu.

U jednom trenutku izgledalo je kao da je danska odiseja završena, i da će Denis sa suprugom, sedmogodišnjim sinom i petogodišnjom ćerkicom morati ponovo da se seli.

– Nisam se potom „našao” sa Upravom, nisam hteo da produžim ugovor, već sam praktično digao ruke od toga. Ali, bilo je poziva od drugih klubova, odlučio sam se za Lingbi, koji se jedva plasirao u elitnu diviziju. Svi su nam predviđali lagano ispadanje, nije bilo para za strance, imao sam samo dvojicu studenata, Italijana i Mađara koji su plaćali članarinu da bi igrali. Na kraju smo bili peti, a bronza nam je izmakla za jedan set.

Neočekivan uspeh Danci su znali da cene, pa su stigle ponude daleko boljih klubova. Između ostalih i ona koja se ne odbija, od Gentoftea, šampiona ove zemlje.

– To je imalo veliki odjek, izabran sam za najboljeg trenera, a moj tim je imao još najboljeg libera i mladog igrača. U konkurenciji do 21 godine bili smo srebrni. Sada sam se dogovorio sa dvostrukim uzastopnim prvakom Gentofteom, koji će igrati kvalifikacije za Ligu šampiona – rekao je Janka.

Objasnio nam je Janka i da sistem sporta u Danskoj funkcioniše sasvim drugačije, iako oni ne kubure sa finansijama.

– Danska odbojka nije tako loša, dosta se ulaže. Doduše, Danska generalno ne ulaže u profesionalni sport, već u rekreaciju širokog spektra. Ali, zbog velikih mogućnosti koje ta zemlja pruža, dosta igrača nije u reprezentaciji, odbojkom se uglavnom bave dok ne završe studije, a kad nađu posao prestanu ili odu u niže lige, gde ima manje obaveza. Ima nekoliko igrača  koji bi po kvalitetu mogli komotno da nastupaju u nacionalnom timu, a u četvrtom ligaškom rangu. Ovde su profi fudbal, nešto rukometa i malo hokeja i košarke.

Šampion Danske bi u Srbiji bio među pet najboljih

Teško je povući takve paralele, ali smo Denisa zamolili da uporedi Gentofte sa klubovima u Srbiji.

– Gentofte, kad bi igrao u srpskoj ligi, verujem da bi bio među prva četiri tima. Crvena zvezda i Vojvodina su dosta iznad njih, ali su egal sa Partizanom, Novim Pazarom... Hajde da kažem da bi sigurno bili među pet najboljih.

Podsetio je Denis i na svoje inostrane početke, posle odlaska iz Vojvodine.

– Završio sam DIF, imam zvanje profesora fizičkog vaspitanja i diplomirani sam trener odbojke. Ipak, u Vojvodini je bilo malo teže proći kao trener. Dok sam bio tamo vodio sam jedan njihov podklub, koji se zove Voša, igrali smo niže, vojvođanske lige. Kad je Slobodan Boškan formirao Dunav Volej zvao me je da budem trener, tada smo se plasirali u viši rang, uz samo dva izgubljena seta. U Vojvodini i juniorskoj reprezentaciji Srbije sam bio skaut, a 2009. godine zvao me je Paja Sretenović da mu budem pomoćni trener i skaut Saudijske Arabije. Od njega sam zaista mnogo naučio, zahvalan sam mu na svemu.

Na kraju je Janka priznao:

– Ispostavilo se da je skauting bio jedini put do vrhunske odbojke za jednog anonimusa, kao što sam ja.