Milorad Čavić: Ne znam koliko bi mi prijalo da se kitim tuđom zlatnom medaljom

Milorad Čavić je u trci na 100 metara leptir u Pekingu 2008. godine osvojio srebrnu medalju, iza Majkla Felpsa. To su bar zvanični podaci, sa kojima teško može da se složi bilo ko ko je odgledao trku.

Jasno se vidi da je Čavić prvi stigao do cilja, ali iz Omege su tvrdili da nije dovoljno jako pritisnuo tablu, za razliku od Felpsa, koji je prema zvaničnom merenju stigao za stoti deo sekunde brže.

– Nikad se time nisam bavio, nisam pričao o tome. Ja sam prihvatio činjenicu da ono što se desilo ne može da se promeni. Ali su mi tada svi rekli da sam prevaren za zlatnu medalju. Svi. Da sam ja bio u Felpsovoj poziciji, ne znam koliko bi mi prijatno bilo da se kitim zlatnom medaljom za koju niko na svetu ne misli da je moja. Ne želim da napadnem Majkla. Mislim, Majkl je već osvojio 11 zlatnih medalja pre te trke. Majkl Felps je možda jedini olimpijac koji je izgubio osećaj za zlatnu medalju – rekao je Čavić u opširnom intervjuu za portal „Vice“.

Čavić je potom nastavio priču:

– Kad pogleda na svoje olimpijske medalje, on ne zna koja je odakle. Na njima ne piše koja je disciplina u pitanju. Pobeda je pobeda. Ali, ne znam kako bi se ja osećao da imam medalju za koju svi misle da nije moja. I to kažem sa puno rezerve jer Majkl Felps nije bilo koji olimpijac i to što kažem bi moglo da deluje prilično negativno. Neću da kažem da je Felps laž. Ne kažem da mislim da sam izgubio. Samo kažem, da je on isti kao ja - neko ko je imao znatno manje uspeha - možda bi bio osetljiviji kada bi mu svi govorili "Hej, jel misliš da zaslužuješ to Olimpijsko zlato?"

Šta misliš o svojoj srebrnoj medalji?

– Ona mi je jedna od najvrednijih stvari. Nalazi se u Americi u mom sefu. Par puta tokom godine je sam za sebe gledam.

Da li si ostao u kontaktu sa Felpsom? Kakv vam je odnos?

– Mislim da sam tokom cele karijere ukupno 15 minuta proveo jedan na jedan sa njim. Uvek smo bili na drugim krajevima SAD ili sveta. Jedini put kada sam morao da pričam sa njim je bilo baš pred ceremoniju dodela medalja.

Da li se sećaš tog razgovora? Ili bilo kog razgovora?

– Ako je ikada bolje vreme da se priča o nečemu ozbiljnijem od "Gde ćeš da cirkaš večeras?" to svakako nije uoči dodele medalja. Bile su još dve prilike na drugim događajima. I on bi rekao "Hej hvala na pozivu", ali je uvek bio zauzet. To razumem.

Šta bi ti hteo da mu kažeš?

– Najviše bih voleo da ga upoznam. Ako ste ikada videli neki od Felpsovih intervjua, za samo dva ili tri bih rekao da su njegove reči. Svaki drugi intervju koji sam pročitao, činilo mi se da je istreniran. Mislim da je najljudskije intervjue davao kada je bio u problemu - kada je vozio pijan ili nakon što je uhvaćen da duva. On je korporativan tip, to hoću da kažem - samo zato što se to od njega i očekivalo.