Iz pera doajena: Muke i junaci

Piše: Danilo Šotra

Možda se začudite kako tako rano, kada su nas očekivale još tri utakmice naših selekcija. U tom trenutku jedino su odbojkašice, ne tako slavno, okončale posao.

Odgovor je veoma jednostavan i neuobičajen, možda ne tako sportski!? Ja sam predstojeće utakmice košarkaša, košarkašica i vaterpolista unapred proglasio samo kao lakše treninge i uknjižio im bodove!

Po mojoj računici, svaki od ovih naših timova imao je oko 99 odsto izgleda za pobedu, bilo koji poraz bio bi ravan senzaciji, za naš sport neviđena bruka.

Na žalost, odbojkašice nisu nastavile sa blistavim igrama. Doskora anonimne Holanđanke su pokazale da su se zasluženo našle u eliti, majstorski iskoristile naše slabosti.

Poraz je možda i koristan kao opomena da u nokaut fazi više nema vađenja. Bez obzira ko će nam biti rival u četvrtfinalu, Južna Koreja, Rusija ili Brazil, moraće pošteno da zapne. Neko je spominjao i medalju, do nje put sigurno nije posut ružama!

Sport ne može bez pesničkih umotvorina, poslužićemo se ovog puta onom dobro nam poznatom u kojoj se govori o junacima na mukama! Kao da je napravljena po meri sve četiri naše selekcije.

Ne potcenjujem ni jedan sport, ali i vi dobro znate da naš narod najviše ceni ekipne igre sa loptom. Ako tu osvojimo neku medalju, sve muke će brzo biti zaboravljene. Junaci i junakinje orlovskog porekla, vi ste na potezu! Nacija je uz vas, ne smete nas razočarati.

Naravno, ne mogu bez košarke, još uvek čujem egzaltirane komentare našeg poraza od Amerikanaca. Šta će te, baba priča najviše o uštipcima, mi Srbi o porazima! Nekako su nam prirasli za srce!

Tako je nacija naše košarkaše već proglasila junacima iako prave muke još nisu iskusili, kreščendo tek predstoji. Pokušaću da dokažem ovu tvrdnju o ranom promovisanju naših košarkaša u junake.

Naši momci su pretrpeli tri poraza, dva minimalna. I pored toga, smatram da nisu sasvim razočarali, imali su i perioda solidne igre. Naročito je blistao, meni neočekivano, Miroslav Raduljica, protiv Amera Nikola Jokić.

Kad se vrednuju pojedinačni kvaliteti, nekako smo navikli da se u našem timu najviše pominju Miloš Teodosić i Bogdan Bogdanović. I vrapci na granama dobro znaju da komplimente nisu zaradili zahvaljujući dobroj odbrani!

Bez dobrog napada i preciznog šuta, teško ćemo pobediti u četvrtfinalu. Za polufinale, nameće se zaključak, neophodno je da dvojica naših najboljih strelaca nameste nišanske sprave, što im do sada baš i nije polazilo za rukama. A primećeno je i da Bogdanović prilično često promašuje napade za pobedu!

Dobro pogledajte ove brojke. Teodosić je šutirao dvojke 23 odsto (13–3), trojke 41 (22–9), šut ukupno 34 odsto (35–12)! Bogdanović: dvojke 44 (16–7), trojke 33 (12–4), šut ukupno 39 odsto (28–11).

Složićete se, nedovoljno za majstore takvog renomea, pogotovo za titulu junaka iz naše poezije. Ovo je samo mala opomena koja govori da nam je za plasman u polufinale neophodna mnogo bolja igra nego u porazu sa Amerikancima, naročito dvojice prvih strelaca.