Piše: Svetlana Vujčić
Kad je Božidar Đurković, generalni sekretar RSS, preključe prvo najavio, a potom udustao od novog demantija na optužbe iz Novog Sada, i to one baš najljuće, od Vere Vraneš iz Republičkog registracionog centra Novi Sad („U kancelariji RSS nema ko da čita“), obuze me žestoka ljutnja.
Zato što sam, ponukana njegovim prvim obraćanjem javnosti u Slučaju Beloš, blokirala poveći prostor i čekala satima da dobijem tekst, ali Boža se predomislio.
Danas su mu zahvalna na tome, što on kaže, stvarno je bilo dosta. Vala, baš. Samo, meni iz sasvim drugih pobuda.
Posle silnih istraživanja i dopisa svih mogućih službi kroz čije ruke je prošao sporni ugovor ovog momka sa Jugovićem, sve mi je jasno.
A, da dalje radim posao još neformirane komisije koja bi to trebalo da razreši (nije mali novac u pitanju), ne pada mi na pamet. Malo je raznoraznih komisija, centara i organa, samo nedostaje ova.
Zvaćemo je komisija u tranzitu. Prebaciće slučaj na drugog, u tuđe dvorište, baš kao što rade i svi učesnici u Slučaju Beloš.
Žalosno je što tu niko ni sa kim ne komunicira kako treba, počev od glave, a to je kancelarija RS Srbije, i po tome je najkrivlja za propust u Beloševom ugovoru. Ali, ima tu dobrog prostora i za odgovornost novosadskih centara, mada oni jadni, kako ističu, samo volontiraju. Onda valjda ništa, nema odgovornosti. Dooobrooo. Ipak, videćemo i čuti još o tom slučaju…
A, ima tu još nerešenih slučajeva ohoho, počev od nekažnjenog Vladice Spasojevića, koordinatora svih muških nacionalnih selekcija koji je od reprezentativca Uroša Pavlovića na sred EP u Hrvatskoj pomislio da je lopta, pa ga degažirao na klupu, preko Jugovića i Beloša, do Šumana koji dodaje sufikse uz ime kluba kao da je iz Crvene zvezde boga ti...
Šta su nam svi ti slučajevi pokazali?
Da u rukometu vlada neeeviiiđeeniii javašluk, bezvlašće, nerad, prostakluk i veeeliiikaaaa nesposobnost.
Ogroman broj funkcija, podfunkcija i funkcijica koje služe rukometu koliko i košarkaški lobi, radna mesta bez radnika i radnici bez umeća, nesaglediva nesaradljivost između rukometnig radnika i organizacija, pogubno nerazumevanje, veeelikaa...
A, kandidati za predsednika UO RSS i njihovi pobornici, Beograd (beogradski pašaluk i bivše legende bez stalnog zaposlenja) i Novi Sad (novosadski vojvođani, pretplaćenje sudije i kadije) misle (mnogi i glasno) kako sve ovo, BAŠ SAD, iznosim u javnost kad oni treba da budu izabrani. Stvarno sam gad, koji bre novinar...
Pa, majstori, teško da postoji prazan hod u rukometu. Po tome, nikad neće biti pravo vreme za vaš izbor.
Što se mene tiče, niko ne bi trebalo ni da vas izabere. Đukiću pala Vojvodina, Đurkoviću saradnici u kancelariji preko dokumentacije koju treba proveriti pred slanje u EHF, šta vi možete da ponudite srpskom rukometu?!
Ovu ludačku mržnju koja se rasplamsala na vašim izborima, umalo krv nije pala, ovu užasnu neradljivost i uvaljivanje, ovaj nerad?!
Ko sve stoji iza vas i na kakav i koji način se za vas obezbeđuju glasovi, da ste prave face, ne biste ni podnosili kandidaturu. Ali, kako ste neraskidivi deo na jasne i ravne „časti“ podeljenog rukometnog društva, bolje ovako.
Kakva Srbija, takav i rukomet, kakav rukomet – takav i predsednik. Znači, neophodno je izabrati obojicu.
Jer, ako se tako ne uradi, jaz i mržnja biće još dublji (mada to sad izgleda nemoguće), nesaradnja još veća, rukomet će eksplodirati. Najzad. Pa da krenemo iz početka.
Voli vas vaša Ceca veštica
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
