Halo Flensburg. Bogdane Radivojeviću, Vi ponovo na reprezentativnom spisku?!
– Bogu hvala, konačno – raspoloženje u glasu odaje desno krilo Flensburga.
Pored prekaljenih snaga koje je novi selektor Jovica Cvetković želeo da vidi u nacionalnom timu za mečeve protiv Poljaka i Belorusa, među prvima je izgovorio i Vaše ime. Kako se osećate ovih dana:
– Sada odlično. Ne znam koliko puta bih mogao da Vam ponovi koliko sam radostan, srećan, uzbuđen, koliko mi znači taj poziv. Naviru mi sećanja na juniorsko prvenstvo sveta, onu lavinu podrške koju smo kao reprezentativci imali u Banjaluci. Taj osećaj ne može ništa da zameni.
Čak ni klupski uspesi?
– Reprezentativni dres mi znači sve. Taj osećaj kad ga obučem ne može da zameni ništa. Bio sam eto sa Flensburgom i prvak Evrope, ali posebnije je od toga da igram za moju zemlju, toliko želim da tu napravimo nešto. To je mnogo veća radost od klupskih trofeja, mnogo više emocija – kao da se tek zahuktao Bogdan. – Kakva god i šta god govorili o njoj Srbija je moja zemlja i prirodno je da želim da igram u nacionalnom dresu.
Bili među Orlovima na Evropskom prvenstvu u Danskoj i potom kvalifikacijama za SP u Kataru, kada je Srbija eliminisana od Češke, a potom dve godine nije bilo mesta za Vas.
– Pozvan sam i za neke prijateljske utakmice u januaru naredne godine, ali pošto sam imao problema sa leđima i nogom, a budući da su bile prijateljske Ljuba (Vranješ prim a.) je predložio da se ipak odmorim. Posle je ispalo kako ne želim da se odazovem, a to nema veze sa istinom. Da me je samo barem selektor nazvao, da smo porazgovarali. Ali, bilo prošlo, idemo dalje. Sada sam opet tu i jedva čekam da obučem reprezentativni dres. Evo, naježio sam se i sad dok razgovaramo.
Jedan od razloga što ne dobijate poziv bio je i zbog toga što malo igrate u Flensburgu?
– Imamo 65 utakmica godišnje i ne prenosi se svaka na televiziji, a i ne znači da ne igram. Igrao sam dosta, treninzi su izuzetno kvalitetni. U početku sam bivao jako razočaran što nema poziva, a onda sam prosto shvatio da me nije želeo, nisam se uklapao u taj sistem. Bitno da sam sada opet tu.
Uoči starta kvalifikacija za EP 2018. govori se da je srpski rukomet na prekretnici, da će ti rezultati u mnogome odrediti budućnost, koliki je to pritisak na Vas koji ćete igrati u ta uvodna dva meča?
– Sigurno da postoji pritisak jer je reprezentacija zaslužila mnogo više od onog gde smo trenutno. Propustili smo dva takmičenja, zapravo do 2018. sem kvalifikacija nemamo ništa. Imamo vrhunske igrače i sve to treba da iskoristimo i okrenemo na pozitivnu stranu.
Šta očekujete kada dođete?
– Ne poznajem sistem rada novog selektora. Kada je Cvetković vodio reprezentaciju ja sam bio još mali, ali jedva čekam da se čujemo, porazgovaramo, želim da čujem kako je sve zamislio i spreman sam milion odsto. Jako je dobro što je i sam najavio da ćemo mnogo da pričamo. Imaćemo priliku da čujemo razmišljanja jedni drugih, da se dogovorimo kako ćemo i šta ćemo.
Prvi meč u Poljskoj?
– Bio sam deo ekipe koja je pobedila Poljake u Danskoj. Nije im se mnogo promenio sastav, postigli su neke značajne rezultate od tad, treći su na svetu, četvrti na Igrama u Riju. Reč je o takođe vrhunskim igračima. Neće nam biti lako, ali moramo da postavimo cilj i idemo ka njemu - jasan je Radivojević.
Produženje ugovora sa Flensburgom
Na kraju sezone Vam ističe četvorogodišnji ugovor sa Flensburgom...
– Još od februara pregovaramo o nastavku saradnje. Jako je dobro što žele da ostanem. I ja bih voleo. Ali, jednostavno, jedanaestorici igrača je isticao ugovor i potrebno je vreme da se sve to završi. Značiće to i za moje samopouzdanje. Za sada sam zadovoljan što se igara tiče, mada uvek može bolje. Na mojoj poziciji imamo jedno od najboljih desnih krila današnjice Lase Svana Hansena...
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
