Životna priča je Aleksandru Prijoviću već dovoljno neobična, pa ni veliko čudo nije što je igrač o kome se priča i pored ubedljivog poraza Legije od Dortmunda (4:8).
Prvi gol je bila majstorija strelca visoke klase, šut „spoljnom, iz kolena”. Drugi je bila pokazna lekcija kako se u gužvi u kaznenom prostoru rutinski pronalazi lopti put do mreže.
.jpg)
Sa dva gola doprineo je da meč u Dortmundu postane najefikasniji u Ligi šampiona i odmah se našao u upitnoj rečenici: zašto ga nema među reprezentativcima Srbije?
– Ispunio sam dečačku želju da postignem gol u Ligi šampiona. Ostale su mi još dve. Jedna je da zaigram u velikoj evropskoj ligi, a druga da postanem reprezentativac Srbije – odgovorio je Prijović ne strepeći da želje izgovori naglas.
Zašto kažete „da postanete reprezentativac”? Već ste igrali za Srbiju...
– Bio sam član kadetske i omladinske reprezentacije. Onda su se dogodile neke promene u FS Srbije, promenili su se ljudi i selektori, ja sam nekako ispao iz „ekrana“ i nestao sam sa spiska... Krivim za to i sebe. Menjao sam klubove, odlazio u nestabilne sredine, pa nisam imao ni kontinuitet igara da bih zadržao pažnju selektora.
Zaigrali ste, ipak, za mladu reprezentaciju Švajcarske...
– Nisam ja to hteo. Više sam učinio uslugu Sionu. Bio sam tada njihov član i predsednik kluba me je nagovarao da zaigram za Švajcarsku. Ubeđivao me je da je to dobro za klub, da se čuje da imaju reprezentativca, da će i meni koristiti... Bio je i iskren, jer mi je rekao da mogu da promenim izbor ako dođe poziv za A selekciju Srbije. Zaigrao sam za mladu reprezentaciju Švajcarske, ne i za A tim.
Švajcarci nisu bili uporni da vas zadrže?
– Švajcarska je zemlja u kojoj sam rođen, tamo mi je porodica, roditelji u Sankt Galenu žive duže od 40 godina... Švajcarci, ipak, znaju da sam Srbin, što se kaže, sto odsto. Znam ko sam i odakle sam. Švajcarski pasoš imam od 17. godine, srpski imam duže. Nije to samo pitanje fudbala.
Nema vas ni na širem spisku srpskih reprezentativaca...
– Za to krivim najviše sebe. Nisam uvek dobro birao klubove. Odlazio sam u nestabilne sredine, gde nisam ni igrao koliko sam se nadao. Ko će da me vidi ako ne igram.
Dolazak u Legiju je, očigledno, potez karijere...
– Došao sam u veliki, odlično sređen klub, velike tradicije... Sve se to poklopilo sa godinama mog sazrevanja. Kad sam bio mlađi nisam bio skoncentrisan na fudbal. U Legiji sam video šta je vrhunski nivo fudbala i shvatio na kom nivou ja želim da ostanem.
Nadate li se da bi vas igre u Legiji mogle da vrate reprezentaciji Srbije?
– Nadam se tome, ali znam da se to neće dogoditi zbog lepih novinskih naslova posle golova na jednoj ili dve utakmice. Moram da zadržim kontinuitet dobrih igara. Nisam toga imao tokom karijere, a dobio sam u Legiji. Osećam da su ispred mene možda presudni meseci za moju karijeru.
Da li to nagoveštavate odlazak iz Legije u januaru?
– Bilo je nekih razgovora na tu temu. Želim da se oprobam u jačoj ligi, jer verujem da mogu da igram još bolje, na višem nivou. Uspem li u tome, mogla bi da mi se ostvari i ona najveća želja, da zaigram za Srbiju.
Nije vam bilo dosta seoba posle igranja u Italiji, Švedskoj, Norveškoj, Turskoj, Švajcarskoj, sada u Poljskoj...
– Seobe se ne plašim. Lako se prilagođavam. Nemam problema s promenama klubova i zemalja. Fudbal je za mene putovanje. Ne znam gde će me putevi odvesti, ali znam gde uvek mogu da se vratim – rekao je Aleksandar Prijović.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
