KRIMINAL I SPORT: Pablu Eskobaru pacovi godišnje jeli i do 20 milijardi dolara

Heroj ili kukavica? Darežljiv ili okrutan? Robin Hud ili Al Kapone? Mišljenja su podeljena, vežu ih samo pouzdane činjenice o njemu, koje nas još više dele, nikoga ne ostavljajući ravnodušnim...Dame i gospodo – Pablo Ekobar, ozloglašeni narko bos, koji je krojio sudbinu Kolumbije.

Ukratko, alfa i omega te zemlje osamdesetih i početkom devedesetih godina 20. veka. Zanimljivo je reći kako je jedan od najbogatijih ljudi svih vremena zakoračio u mutne kriminalne vode. Prvi „angažman“ bio mu je preprodaja nadgrobnih spomenika, išao je svaki put korak dalje i dalje, daleko do nastanka imperije. Neslavno je ipak završio . Iako je novac delio siromašnima sukobio se sa Vladom Kolumbije, koja je imala podrušku SAD, što se kobno završilo po Ekobara. Ubijen je 2. decembra 1993. godine u svojoj 44. godini.

Posle ovog kraćeg časa „učiteljice života“ prelazimo na ono zbog čega na pomen Eskobara jedina asocijacija nije kriminal, već i fudbal.

Pablo je bio zaljubljenik u najvažniju sporednu stvar na svetu. Za njega čak ona nije bila sporedna, već jedna od glavnih, jedna bez čega nije mogao. Uz ime Eskobara vezuje se mnoštvo anegdota kada je fudbal u pitanju, a mi vam predstavljamo nekoliko najzanimljivijih.

Medeljin – grad u kom je svoju imperiju stvorio Pablo Eskobar imao je dva velika kluba, međusobno netrpeljiva, poput zakletih neprijatelja. Jedan od njih bio je Independijente, drugi je Atletiko Nacional. Eskobar je bio ,ponovimo,  veliki zaljubljenik u fudbal, ali i u sportsku prognozu. Upravo je veliki šef osamdesetih godina uložio ogroman novac u Nacional, ali je novac stizao i na račun sudija u nacionalnom šampionatu, koji su bili potkupljeni da sviraju u korist kluba miljenika velikog Pabla...Čak i oni koje nije potplatio, zbog straha za svoj život nisu želeli da mu se zameraju i nanose štetu omiljenom timu.

Moć Pabla Eskobara bila je toliko velika, da su čak i sudije iz drugih zemalja bile potkupljene u međunarodnim takmičenjima. Upornost i istrajnost su se konačno isplatili 1989. godine kada se Nacional okitio naslovom prvaka Kopa Libertadores, postigavši najveći uspeh u istoriji kluba. Posle ove godine, a prvenstveno posle smrti Eskobara tim iz Medeljina krenuo je silaznom putanjom, da bi se poslednjih godina ponovo uzdigao i 2016. ponovo pokorio Južnu Ameriku. Slične ambicije da stvori svetsku fudbalsku silu imao je i sa reprezentacijom Kolumbije, međutim preduhitrila ga je smrt. Ipak nacionalni tim u koji je Eskobar uložio mnogo nade i novca nije uspeo da ostvari ni deo od zamišljenog.

Nestrpljivo se Svetsko prvenstvo 1994. godine očekivalo širom planete, ali najnestrpljiviji su bili stanovnici Kolubmbije. Ambiciozni, željni pažnje, velikih rezultata ispratili su svoje sunarodnike na Mondijal u Sjedinjene Američke Države. Iako već više od pola godine mrtav jedan od daleko ranije obezbeđenih finansijera ovog putešestvija bio je upravo Pablo Eskobar.

Velika je čar zaigrati na šampionatu planete, ali cenu tog užitka platio je Andres Eskobar (Nije u srodstvu sa Pablom). Ovaj fudbaler bio je samo jedan od članova ekspedicije reprezentacije Kolumbije koja je prema rečima čuvenog Pelea bila meću glavnim favoritima u pohodu da pokori fudbalsku planetu.

Kolumbija je žrebom bila smeštena u grupu „A“ sa selekcijama Rumunije, Švajcarske i domaćim timom. U prvom  meču poklekli su pred Rumunima (3:1), da bi potom usledio šokantan poraz od domaćina (2:1). Kolumbija je već tada bila, na razočarenje čitave zemlje, eliminisana. Na toj utakmici Andres Eskobar postigao je autogol, koji je imao vrednost izgubljenog života. U poslednjem kolu ostvarili su Pirovu pobedu, pala je Švajcarska (2:0), ali to nije bilo dovoljno za prolaz dalje, što je imalo svoju cenu u Kolumbiji, možda previsoku!

Andres Eskobar ubijen je svega nekoliko dana po povratku u domovinu.  To se dogodilo u predrgađu Medeljina, u blizini kafića El Indio. Prema rečima Eskobarove devojke ubica je u njega ispalio 12 metaka i posle svakog je viknuo „Gol“.

Mnogo kontroverzi izazvalo je ovo ubistvo. Iako je u to vreme Pablo bio mrtav mnogi povezuju ovaj slučaj sa njegovim saradnicima. Autogol postignut nekoliko dana ranije doneo je velike gubitke moćnicima u Kolumbiji, koji su ogromne svote novca stavili u kladionicama, na pobedu njihove zemlje protiv Amerike. Ovaj slučaj zauvek će ostati pod „velom tajne“, pošto je „ubica“ Umberto Munjoz Kastro uhapšen čisto da bi pravda bila zadovoljena, a mnogi su sigurni da on nije bio umešan u čitav slučaj. Kastro je 1995. osuđen na 43 godine zatvora, ali je 2001. pomilovan na 26, da bi se već 2005. se uz sumnjive okolnosti našao na slobodi. Nesrećan slučaj zbog koga je Andres platio životom preplašio je njegove saigrače iz reprezentacije. Brzo su okačili kopačke o klin i nova iskušenja prepustila novim naraštajima, koji nisu strahovali od nepravedne sudbine.

Opasnost po život Andresa postojala je još dok je bio u SAD na prvenstvu, pošto su mnogi nezadovoljni u domovini partijom njihovih miljenika slali preteće poruke u Savez. Neverovatno ali istinito, niko ih nije ozbiljno shvatao. Kada se vratio bilo je očigledno da mu nisu oprostili autogol. Jedna od retkih koja je to učinila bila je njegova devojka, priredivši mu iznenađenje. Ona je tokom takmičenja zakazala venčanje za avgust, ali su ih u julu preduhitrili meci predstavnika lokalne bande, nezadovoljne gubitkom uloženog novca u kladionicama.

Pablo Eskobar bio je nošen izrekom Žana Pola Sartra „Fudbal je metafora života“.  Iako je bio strah i trepet u Kolumbiji, imao je mnogo prijatelja, a jedan od njih bio je i čuveni Rene Iguita – Škorpion.

Golman reprezentacije Kolumbije ostaće zauvek upamćen po svojoj legendarnoj odbrani, kada je prvi put izveo „škorpiona“, ali sećaće se mnogi da je često bio gost Pabla Eskobara u Medeljinu.

Iako nikada o tome ni jedan reprezentativac nije javno progovorio veruje se da je 10 saigrača za svaki meč birao upravo Iguita, a ne trener. Čak i da je istina, teško da bi se iko suprostavio tome, znajući da golman ima prijatelja koji seje smrt po Kolumbiji. Iguita je Mondijal 1994. dočekao u zatvoru i nije mogao da bude sa ostatkom tima u Americi. Prema tužilaštvu bio je saučesnik u jednoj otmici, kada je kidnapovana ćerka jednog kolumbijskog boksera. Iguita se prilično smešno pravdao na Sudu, međutim, takođe uz nerazjašnjene okolnosti i on je ubrzo napustio ćeliju i vratio se među stative.

Možda i najzanimljivija priča vezana je za Oskara Parehu, dugogodišnjeg kapitena Independijentea, najljućeg rivala Pablovog Nacionala. Tek 20 godina posle smrti Eskobara rešio je da dušu otvori . Bio je čovek koji je igrao fudbal protiv Pabla u njegovom privatnom zatvoru.
Pablo Eskobar mu je 1991. poslao poruku da dođe i da povede šest saigrača kod njega u luksuzni zatvor. Pareho je znao da bi odbijanje ove ponude bilo jednako samoubistvu, stoga je smogao snage i zaputio se u dvorac.

Ovoga puta Eskobar nije bio na tribinama, već na terenu. Odlučio je da se i u tome oproba. Oskar se prisetio da je po dolasku sat vremena razgovarao sa Pablom – čovekom koji je tih 60 minuta o fudbalu pričao sa toliko znanja i toliko strasti.

U najgorem položaju bio je Karlos Alvarez, igrač koji je u toj partiji morao da čuva Eskobara. Pablo je odlučio da igra na poziciji levog krila, iako je šutirao desnom nogom. Alvarezu je u glavi bilo jasno da ne sme previše ležerno da igra da Pablo ne bi pomislio da ga ne poštuje, ali pak ni previše grubo, kako domaćin događaja ne bi ispao ponižen. Usledilo je upozorenje Eskobara, koje je glasilo – Budeš li me udario, nećeš izaći odavde– Ta opaska dovoljno je preplašila Alvareza koji ni jednom nije oduzeo loptu narko bosu.

Strah da živi ne izađu iz tog mesta bio je preveliki, pošto pomenuti zatvor nije čuvala policija, već Pablovo lično obezbeđenje. Na kraju bolja je bila ekipa koju je predvodio Pareho, a posle partije Eskobar im se zahvalio i uljudno ih ispratio iz zatvora.

Gost u čuvenoj „Katedrali“ velelepnom zatvoru Pabla Eskobara bio je i jedan od najboljih fudbalera svih vremena, Dijego Armando Maradona. El Pibe se prisetio kako je izgledao njegov put ka Medeljinu i čuvenom narko dileru.

– Odveli su me do veoma luksuznog zatvora, koji je čuvalo oko hiljadu ljudi. Mislio sam da me hapse. Kada sam prišao jedan član obezbeđenja mi je pokazao na Pabla i rekao ovo je „El Patron“ (Šef). Ja nisam znao ko je to, nisam gledao televiziju, niti sam čitao novine. Upoznali smo se u njegovoj kancelariji, a on mi je prišao i rekao da mu se sviđa kako igram. Mi smo odigrali utakmicu u tom njegovom zatvoru, posle čega je priredio pravu žurku sa najlepšim devojkama koje sam ikad video. Prosto nisam mogao da verujem šta se dešavalo, i to usred zatvora. Sutradan ujutru mi je platio i ispratio me – prepričao je Argentinac događaje iz „Katedrale“.

Mnogi bogati ljudi i danas svoj novac ulažu u fudbal. Neko iz strasti prema sportu, neko čisto da bi imao hobi, ali jasno je da niko do sada nije imao ovakog šmeka kao Eskobar. Ako ne verujete, pitajte Oskara Pareha.