U prvoj utakmici Partizana u 2017. godini, nije bilo previše praznih mesta na tribinama.
Buka koju su pravili navijači, od predstavljanja ekipa, preko klupske himne, preko aplauza pred početno podbacivanje, zvižduka koji su pratili napade Solnoka, bila je sve jača. Izgleda da stari „Pionir” ponovo postaje Partizanov istinski dom.
Igrači će vam uvek i iznova ponavljati kako njima nije bitno da li je dve, tri ili pet hiljada ljudi u dvorani.
Oni su zahvalni za svaki aplauz, uzvik podrške. Ne zameraju ni gunđanja, uvrede, ni zvižduke. A sve su to doživeli ove sezone, u svom domu, od svojih „navijača”.
Ali, činjenica je da je „prirodno stanište” igrača Partizana pun „Pionir”. On čini da crno-beli budu na svakoj lopti, da krvavih kolena završe svaki meč, da izvuku iz sebe i poslednji atom snage.
Oni na taj način navijačima šalju „pozive” na utakmice. Naravno, i pobedama. A njih je u poslednje vreme bilo dosta. I to u nizu, u oba takmičenja.
Verovatno je pred meč protiv Solnoka više od četiri hiljade ljudi izabralo je da ovo veče provede uz svoje omiljene košarkaše. Da sa njima proživi svaki dobar potez, ali i svaku grešku.
Reći će neko da to možda i nije dovoljno, ali mnogi evropski klubovi ne da se ne bi žalili na takvu posetu, već bi sve dali da je imaju.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
