Đurković odgovorio na optužbe sa KiM i upitao: Ko je bio u Dablinu?

Naime, Savez KiM je u pismu optužio prvog čoveka Saveza da želi da ugasi rukomet u južnoj pokrajni.

- Ja, kao predsednik Upravnog odbora Rukometnog saveza Srbije, niti želim, niti hoću da ugasim i „poništim postojanje“ rukometnog sporta na teritoriji Autonomne pokrajine Kosova i Metohije.

Neistina je, da budem konkretniji, ordinarna laž je, da sam ja kao istaknuti funkcioner Evropske rukometne federacije, kako Vi to kažete, dao saglasnost za priznavanje i uključivanje takozvane Rukometne federacije nepostojećeg Kosova u međunarodne forume, suprotno Ustavu Srbije i međunarodnom pravu.

Naime, na Kongresu EHF-a, održanom 19/20. septembra 2014. godine, na Kongresu EHF-a u Dablinu, predstavnici Rukometnog saveza Srbije su bili predsednik Velimir Marjanović i član UO Aleksandar Blagojević, a koje je na Kongres delegirao UO RSS, čiji je član, konkretnije potpredsednik, u tom trenutku bio i gospodin Siniša Lazić, te samim tim i upoznat sa svim koracima koji su preduzimani da se spreči prijem Kosova u EHF, kao i potpredsednik Skupštine, gospodin Slavoljub Mandić.

Na navedenom Kongresu sam prisustvovao kao „istaknuti funkcioner EHF-a“ kako Vi to kažete, te kao takav nisam imao pravo glasa.

Kao dokaz Vam dostavljam izvod iz Zapisnika sa navedenog kongresa, kao i listu učesnika, u kome se vidi da je borba naših delegata, a posebno gospodina Marjanovića, da se Kosovo NE primi u EHF bila oštra, ali i pored toga, sa 25 glasova ZA i 18 protiv, Kosovo je primljeno u EHF.

Dakle navodi da sam JA kao „istaknuti funkcioner EHF-a dao saglasnost za priznavanje Kosova u EHF“ su više nego izmišljotina, nepotkrepljena činjenicama.

Posebno me začuđuje činjenica i „zaboravnost“ to što je sednicama UO RSS, kao potpredsednik, pre i posle Kongresa prisustvovao i gospodin Siniša Lazić, te je apsolutno bio upoznat sa redosledom stvari i angažovanjem svih u borbi protiv prijema.

Takođe želim da naglasim, a naravno da imamo dokaze i za to, Rukometni savez Srbije je godinama u nazad pomogao klubove i Rukometni savez Kosova i Metohije, za šta sam i lično, kao tadašnji generalni sekretar, dobio priznanje, te mi nisu jasni navodi „višemesečnim pokušajima da ugasi rukometni sport na Kosovu i Metohiji“ jer zašto bi pomagali nekoga koga želite da ugasite.

Da izjava nije žalosna, bila bi smešna, a oni koji su je dali trebalo bi bar malo da se „zacrvene”.

Navodi da „Upravo sada, Božidar Đurković na sve načine pokušava da izbaci Autonomnu pokrajinu Kosovo i Metohiju iz Statuta RSS“ su takođe netačni.

Niti je ko izbacio RS Kosova i Metohije iz Statuta, niti ima nameru.

Da raščistimo, prvo, u pitanju je PREDLOG Statuta, drugo broj delegata u Skupštini je inicijalno potekao od GRS Niš, i u predlogu je broj delegata smanjen u većini saveza, a sve sa obrazloženjem predlagača da je u pitanju smanjenje zbog racionalnog i operativnog rada Skupštine, te ovakav predlog svakako NIJE uperen protiv RS KiM, a još manje sa moje strane.

Ovakav predlog Statuta je podržao i Upravni odbor Rukometnog savetata Centralne Srbije, a čiji je predsednik, do skoro bio upravo jedan od potpisnika pisma, gospodin Siniša Lazić.

Čak i danas, on je član Skupštine RS Centralne Srbije, kao predstavnik Okružnog rukometnog saveza Šumadijskog?!

U ostalom, predsednik Skupštine Rukometnog saveza Srbije, gospodin Vladislav Krsmanović je zakazao sednicu Skupštine za 09. februar, sa 1. tačkom Dnevnog reda: Donošenje Statuta Rukometnog saveza Srbije, tako da govorimo o aktu koji još uvek nije usvojen i svakako je podložan promenama, prema normativima saveza i kojoj će, iskreno se nadam, prisustvovati i predstavnici Rukometnog saveza Kosova i Metohije i Rukometnog saveza Vojvodine, koji nisu bili na dve poslednje sednice, iz neobjektivnih razloga.

I na kraju, ja kao predsednik Rukometnog saveza Srbije, izglasan glasovima većine delegata na Izbornoj Skupštini RSS, podržan velikom većinom bivših sportista, nemam prava i neću da ustuknem pred svakodnevnim problemima i opstrukcijama, sa kojima se svakodnevno borim.

Nikoga nisam „obmanjivao ni ucenjivao“, a kao predsednik jednog od najtrofejnijih nacionalnih saveza, od početka mandata sam suočen sa raznim opstrukcijama u radu, ne dolaskom delegata na Skupštine, i ako sam više puta javno pozivao na jedinstvo u organizaciji želeći da svi zajedno radimo u interesu sporta i rukometa.

U upravnom odboru RSS sam ostavio mesta za predstavnike Rukometnog saveza Kosova i Metohije i Rukometnog saveza Vojvodine, ali adekvatan i konstruktivni odgovor na moje apele je izostao.

I ako sam predsednik tri i po meseca, došao sam u situaciju da se borimo sa birokratijom i administracijom, koja jeste deo našeg posla i jako bitna, ali ne i najvažnija, a ne da pokušamo da se vratimo, pre svega na velika takmičenja jer na poslednja dva Svetska prvenstva za muškarce nismo učestvovali, propustili Olimpijske igre u obe konkurencije, rezultati mlađih selekcija takođe nisu zadovoljavajući...

Kao predsednik Upravnog odbora uvek ću poštovati odluke Skupštine, tim pre što je moja pozicija, pozicija predsednika UO transparentna, uvek na proveri i promenljiva”.

Predsednik UO RSS

Božidar Đurković