Moćna Zvezda - moćni Radonjić

Pre dve godine u novogodišnjem duelu Crvene zvezde i Reala, Nebojša Mrvaljević, Zvezdaš bez ostatka, doneo je u Kombank arenu dva transparenta. Na prvom je pisalo „Moćni Radonjić”, na drugom „Moćna Zvezda”. Sa ove vremenske distance vidi se koliko je bio u pravu i ispred vremena, kada je govorio o ovom spoju...

Stručnjak koji je, kao i svi pre njega, makar bili i prvaci sveta, bio odmah osporavan, unapred smenjen i prežaljen, danas je posle tri jadranska prstena, dve titule prvaka, tri Kupa Srbije i evroligaških ostvarenja koja su premašila i najsmelije snove, utkao je sebe u temelje „Moćne Zvezde”. Istovremeno, ni on ne bi bio toliko moćan da je u nekoj drugoj sredini koja nema takvu istoriju, imidž i armiju navijača.

Tih, miran, drugačiji... Posvećen košarci 24 časa dnevno. Kad je pregrmeo prvu jesen u kojoj mu je beogradska čaršija u jednom trenutku već tražila naslednike i pokazao da nije grana koja se lako povija, a nikako ne slama, došao je do nivoa i prilike da rezultatski materijalizuje ogromna višedecenijska ulaganja u ljubav zvanu košarka.

Lako je sada nabrojiti da je Radonjić Zvezdu lane doveo do osam najboljih u Evropi, pre toga do polufinala Evrokupa, da je najbolji trener Zvezde u istoriji po broju pobeda, da je nadmašio Ranka Žeravicu po broju mečeva na klupi crveno-belih, da je po kriterijumu uspeha, kao i po broju mečeva, dostigao vrh lestvice i u Jadranskoj ligi... Da je za 70. rođendan Zvezdi podario triplu krunu, prvu u istoriji... Dodati da kao trener ima po šest trofeja u prvenstvu i Kupu Crne Gore, ne propustiti ni one tri titule koje je sa Podgoričanima osvojio kao igrač, kao i kup davne 2001.

A koliko je bilo teško doći do svega toga, vrednost odricanja i znoja, činioca rezultata zvanog uspeh, znaju samo on i njegovi najbliži.

Sve je počelo davnih osamdesetih kad se u OKK Titogradu kod Branislava Vukićevića zarazio virusom magične igre. U seniorskoj ekipi Budućnosti debitovao je u najkošarkaškijem gradu Srbije, dvorani kraj Morave, a prve poene upisao je tri kola kasnije protiv Zadra u Morači.

Put ga dalje vodi na Cetinje, pa u Pančevo, da bi posle još dve odlične sezone u dresu Lovćena, tokom prvomajskih praznika 1997. godine prvi put dogovorio saradnju sa Nebojšom Čovićem. U sezoni kad je FMP doživljavao odmazdu za „političke grehe” prvog čoveka kluba Radonjić je bio deo tima koji je pobedom nad Partizanom u polufinalu plej-ofa Zvezdi utabao put ka tituli.

Već sledeće sezone došao je i do prvog trofeja u karijeri. Vratio se u Budućnost i u sezoni koja je zbog bombardovanja završena posle ligaškog dela postao prvak SR Jugoslavije. Sa Đetićima je žeo trofeje i u sledeće dve sezone, da bi se posle tačno deset godina vratio u panonsku ravnicu. U dresu Vojvodine je 2004. završio igračku karijeru. Od individualnih priznanja u kolekciji su mu i dva namenjena najboljem sportisti Crne Gore.

Od terena se, međutim, nije odvojio. Počeo je kao pomoćni trener, da bi juna 2005. bio promovisan u šefa stručnog štaba Budućnosti. U sledećih osam godina je dominirao domaćom scenom, dva puta Podgoričane doveo do finalnog turnira Jadranske lige i četvrtfinala Evrokupa.

Bila je to najbolja preporuka da na današnji dan pre četiri godine dođe na klupu Crvene zvezde. U trenutku kad je ta klupa više delovala na električnu stolicu za trenere, nego kao odskočna daska. Smelo se uhvatio u koštac sa izazovom, polako počeo da gradi tim koji je ove sezone doživljava zenit.

Kako to grčke kolege dobro primetiše ključ Zvezdinog uspeha leži u konstanti osnovnih poluga, posebno trenera i plejmejkera. Kod Radonjića stranci nisu bili lideri, već igrači koji su morali da se uklapaju u sistem izgrađen sa osnovom koju čine domaći igrači, vremenom izrasli ne samo u reprezentativce Srbije, već i osvajače svetskih i olimpijskih medalja.

Tako je i sa Čarlsom Dženkinsom, bekom koji je obeležio završnicu Jadranske lige i neutralisao izostanak dirigenta igre Stefana Jovića, koji bi teško podnele i snažnije ekipe od vladara Jadrana. O tome možda najviše govore reči Amerikanca kojima je objasnio zašto bolje igra u odnosu na prethodnu sezonu koju je proveo u Palakanestru:

- Razlika je u treneru, Radonjić je, kao i ceo tim verovao u mene. Zbog toga sam se i vratio kući!

A uz takvu porodičnu atmosferu nije nemoguće srušiti Barselonu, Makabi, Real, CSKA, Fenerbahče, Baskoniju, Panatinaikos... U grotlu dvorane Aleksandar Nikolić ili pred 20 hiljada duša u Kombank areni. Zahvaljujući tome je i u prvoj sezoni Evrolige sa novim sistemom Zvezda bila hit o kome se pričalo na svim meridijanima.

A pre svake priče o ovosezonskom uspehu, treba se podsetiti, da je prošlog leta Radonjić odabrao ostanak u Zvezdi kad je na stolu imao finansijski daleko unosnije ponude. U košarci se, kao i u životu, ne može sve izraziti novcima.

I tu se vraćamo na početak crveno-bele dobitne formule - „Moćna Zvezda, moćni Radonjić” ili „Moćni Radonjić, moćna Zvezda”. Obe su potpuno tačne. Odaberite onu koja vam je draža.