Perica Ognjenović: Dečije glave ne poznaju klubaštvo! (VIDEO)

Idu, od sredine poslednjeg februara selektoru kadetske reprezentacije Srbije, na ruku i moderni fudbalski trendovi – trenere od straha i autoriteta odmenili su stručnjaci potkovani integritetom i znanjem.

Perica se odlično uklopio u tu priču, a njegov igrački „si-vi” i aktuelni profesionalni trenutak odlična su potka priči da bogata karijera u kopačkama ne podrazumeva lansirnu rampu za let u trenerske visine.

Poenta je da samo veliki na vreme shvate takvu, naoko jednostavnu, fudbalsku jednačinu. Bez mnogo nepoznatih.

– Snašao se na novom poslu, iako nisam imao gotovo ni dan praznog hoda. Kvalifikacioni turnir u Škotskoj, spremanje ekipe za Prvenstvo Evrope, dve prijateljske utakmice, stali su u dva i po meseca mog mandata. Od srede, takmičenje u Hrvatskoj biće moja i istina „generacije 2000” – svestan je Ognjenović da će njegove prve ocene, kao i u igračkim danima, dati samo teren.

Naoko, posao u Fudbalskom savezu Srbije ima premise „sna snova” za mnoge srpske stručnjake. Plata na vreme, bez mnogo tenzija i stresa, mogli bi da budu životno ostvarenje trenera početnika i zalog fine karijere na klupi.

– Nije baš sve tako jednostavno. Klupski i selektorski posao jesu dva skoro sasvim različita pola priče sa mnogim zajedničkim tačkama. Univerzalna je istina da svaki trener, spreman i željan da uspe, ne sme sebe i tim da prepusti slučaju. A to podrazumeva posvećenost poslu, bez okolišanja i izgovora.

Vreme Ljupka Petrovića, Pižona Petrovića, Milorada Kosanovića i Vojina Lazarevića, Pericinih učitelja na Marakani, ostalo je u retrovizorima današnjice. Moderno doba traži nove ljude i ima drugačije zahteve.

– Promenio se, iz korena, rad sa decom. Osnovne fudbalske ideje sačuvao sam iz igračkih dana, ostale vremenom usvajao učeći Zvezdine dečake. Moja životna filozofija nikad mi nije dozvoljavala da se povučem iz fudbala, pa čak i u danima kad sam izgubio aktivniju ulogu u njemu. Meni je najpopularniji sport, u osnovi, uvek isti... Sve ostalo je nadogradnja.

Zakoni školovanja golobradih dečaka podrazumevaju i diplomatske „bitke” sa sveznajućim roditeljima, menadžerima, a tek potom protivnicima na terenu.

– Ne interesuju me mnogo propratni fenomeni. U opisu trenerskog poziva stoje pritisci, nemoguće ih je izbeći. Kao i rad u savezu, tako i klupski posao podrazumeva slične izazove. Potrudiću se da ih iznesem, na plećima, kako i dolikuje ozbiljnom treneru.

A na našim prostorima postoji i program plus – uvek nezadovoljni i kao roditelji, podjednako, nerealni klubovi. Među njima prednjače najveći – Crvena zvezda i Partizan.

– Dečije glave ne poznaju klubaštvo. Aktuelna generacija najboljih srpskih kadeta ne priznaje podele. Osetio sam odavno da dečaci dišu jednim plućima, žive za pobede i golove! U tome je i poenta fudbala. Slična su i moja razmišljanja. Uostalom, posao njihovog učitelja podrazumeva da im prenosim vrline i pozitivna razmišljanja – otkrio je još jedno, ispravno, razmišljanje Perica Ognjenović.

Stručnjak kojeg vredi podržati. Zbog imena, iskrenosti i vrednosti. Zato je zaslužio da mu svi zajedno, kao i njegovim izabranicima, držimo palčeve na predstojećem Prvenstvu Evrope u Hrvatskoj. Prvo Irska (četvrtak), potom Bosna i Hercegovina i Nemačka, u nizu Orlića i njihovog selektora.