Velja Stjepanović o odluci da se oženi sa 23 godine: Kad znaš da je to za ceo život...

Višestruki evropski šampion, finalista na Olimpijskim igrama, apsolutni srpski rekorder na 200 i 400 slobodno i 200 delfin.

O medaljama sa Mediteranskih igara, juniorskih evropskih i svetskih šampionata da ne govorimo. Uz neprevaziđenog Milorada Čavića, Velimir Stjepanović je već sada najbolji plivač koga je Srbija ikada imala.

Međutim, nisu samo uspesi u bazenu ono po čemu je Velja „retka zverka”. Momak iz Dubaija je u januaru ove godine odlučio da se oženi sa svojom dugogodišnjom devojkom Džesikom Oli, koja je rodom iz Južne Afrike.

Ništa neobično da Velimir i Džesika nemaju samo 23 godine. U vremenu kad se sve kasnije i kasnije stupa u brak, njihova priča deluje pomalo nerealno.

Mladi par se skućio u Dubaiju, gde Velimir živi praktično od rođenja, dok se Džesika u najveći grad Emirata doselila pre devet godina.

O životu i odnosu sa Džesikom, Velimir govori sa osmehom. Muškarac u liku dečaka zna da je uradio pravu stvar. Da li se i koliko promenio vaš život posle venčanja?

– Generalno nije to neka dramatična promena kako ljudi misli. I pre braka Džesika i ja smo mnogo vremena provodili zajedno. U suštini više ne živim kod roditelja. Moram da radim neke stvari koje ranije nisam radio. I to je to.

Kako su izgledale pripreme za venčanje, koliko si stizao da učestvuješ o tome, s obzirom na obaveze koje imaš kao profesionalni sportista?

– Učestvovao sam prilično, mada je ipak što se toga tiče Džesika vodila glavnu reč. Naravno mnogo su pomogli i moji i njeni roditelji. Sa moje strane nije bilo nekih velikih zahteva. Sve je to teže izneti psihički nego fizički. Uvek postoji neke strah da neće sve ispasti kako ste želeli. Na našu sreću, samo venčanje je proteklo bez greške. Posle toga par dana jurnjave, kod moje i Džesikine porodice, a onda medeni mesec. Te dve nedelje su bile sjajne, pravi odmor od svega. I onda povratak u surovu realnost – ukratko je opisao najlepši period u životu Velimir Stjepanović.

Trend je danas da ljudi sve kasnije staju na „ludi kamen”. Kako si ti prelomio?

– Istina je da se ova vremena mnogo razlikuju od onih pre samo deset godina. Da ne govorimo o ranijim kada su se na primer moji roditelji venčali. Čini mi se da se svi pomalo plaše odgovornosti, obaveza, koje nosi brak. Kod mene nije bilo mnogo dilema i razmišljanja. Znam da je to sa za ceo život. Džesika je ona prava, bez ikakvih dilema. Zašto bih onda džaba gubio vreme. U mojoj glavi je ovo potpuno normalno. Super se osećam.

Koliko ti Džesika pomaže i da li razgovarate oko plivanja?

– Imamo fenomenalan odnos. Sa njom razgovaram i ona mi savetima pomaže koliko može. Naravno i Džesika ima puno obaveza, jer se bavi jogom. U suštini kada smo zajedno trudimo se, koliko je to moguće, da radimo neke sasvim obične stvari.

Olimpijske igre u Riju su za tebe bile bolno iskustvo, jer nisi uradio, ono što si priželjkivao. Plasman u polufinale na 200 slobodno nije zadovoljio tvoje ambicije. Kako je Džesika uticala na tebe posle tog neuspeha u Brazilu?

– Mnogo mi je značilo što je bila uz mene. Ona je uvek tu da me podrži. I kroz pobede i kroz poraze. Ne krijem da su trenuci posle Rija bili najteži u mojoj dosadašnjoj karijeri. Tu nema nikakve sumnje. Da nije bilo Džesike sigurno se ne bih ovako brzo vratio i ušao u sasvim pristojnu formu.

Kako izgleda običan dan u porodici Stjepanović?

– Rano ustajanje. Odlazim na trening, Džesika radi jogu. Kada se vratim pomažem joj oko posla, odnosno slikam je za ono što joj treba za instagram. Zajednički ručak. Onda opet isti raspored kao ujutru. Vremena za druženje imamo praktično samo pre spavanja.

Da li se za vikend nešto menja?

– Duže spavamo – uz osmeh kaže Velja.

– Iskoristimo slobodno vreme, odemo do grada ili u neki šoping centar. Uveče neka večera, bioskor i uglavnom to je to. Ništa neobično i spektakularno. Najvažnije nam je da smo zajedno i da uživamo u svakom trenutku.