Jović: Đorđević je ljudina

Svima koji su emotivno vezani za Crvenu zvezdu, ali i onima koji već sada misle na leto i reprezentaciju Srbije, bilo je toplo oko srca kada su čuli da se Stefan Jović vratio na teren.

Prve minute, nakon duge pauze, sakupio je na parketu dvorane Milenijum, gde je odmah nanizao pet asistencija. Par dana kasnije magiju je pokazao Čačanima, sjajno izdanje potpisao sa indeksom 20 (šest asistencija), nakon čega je bilo jasno – povreda leđa je prošlost.

Upravo to smo i čuli iz prve ruke. Od dirigenta crveno-belih, posle prepodnevnog treninga, a uoči večerašnjeg (19) meča sa Dinamikom, dok je u društvu sina uživao u prelepom danu i ispijao kafu.

Nakon dugo vremena, Jović je mogao normalno da funkcioniše. Bol je nestao, pridržava se saveta doktora iz Minhena, radi posebne vežbe, odnosno – vratio se u normalu.

Nakon svega što je preturio preko glave, bezuspešno pokušavajući da ide preko bola, da se vrati i pomogne ekipi, bio je to trenutak koji će sigurno pamtiti. Potvrdio nam je to kada smo ga pitali kako se oseća?

- Kakav je osećaj? Lako je zaključiti. Dva meseca sedim sa strane i samo gledam. Katastrofa! Bodriš saigrače, a ne možeš da pomogneš. Najteže je kada se pored terena – iskren je Jović.

Odmotavajući klupko svega što je prošao, organizator igre Crvene zvezde krenuo je od poslednjeg segmenta oporavka.

- Ovoga puta nismo ništa rizikovali, sve smo radili po planu i programu doktora iz Nemačke. Oni su mi savetovali da nakon terapija, za četiri, pet dana, krenem sa treninzima. Međutim, nije bilo tako. Pa smo to neko vraćanje na teren morali da odložimo, s obzirom da mi telo nije bilo spremno. Sve se malo odužilo i baš dosta me opteretilo. Ali, sada je to iza mene.

Uz konstataciju da su problemi krenuli od 26. januara, Jović je nastavio priču:

- Sve što sam od tada igrao, nije bilo na zadovoljavajućem nivou. Bol je konstantno bio prisutan i morali smo da presečemo. Problem je pod hitno morao da se rešava, kako bih pre svega bio zdrav, a potom i sposoban da se posvetim radu i ekipi. I tada sam preko Saše Đorđevića i ljudi iz Bajerna, došao do te specijalističke klinike, gde su napravljene analize i određena terapija. S obzirom koliko je sve to trajalo, može da se konstatuje i da sam prošao neku vrstu mini priprema.

Na osnovu svega rečenog, jasan je zaključak da Jović više neme muke sa leđima.

- Upravo tako – nadovezao sa as crveno-belih. – Sada svakodnevno radim vežbe za donji deo leđa i to je praksa koje ću se držati. Od kada sam krenuo sa tim, a to je već tri nedelje, nemam apsolutno nikakve tegobe. Veoma sam zadovoljan efektima i kako je sve to prošlo. Krajem maja imam još jednu kontrolu u Minhenu, pa ćemo da vidimo šta kažu doktori, da li su zadovoljni. Ali, najbitnije je kako se ja osećam. A, osećam se super. To je i utisak trenera i stručnog štaba koji su bili veoma zadovoljni kako sam izgledao u Čačku. Iskren da budem, baš sam uživao na terenu, prelepo sam se oseća i zato sam i igrao 20 minuta. Sada ne smemo ni da forsiramo puno, bila je to tek druga utakmica. Moramo da napravimo balans, što trener Radonjić i radi. Za sada je sve na svom mestu.

Zarad kompletne priče, Jovića smo morali da vratimo malo nazad, na borbe koje je Crvena zvezda vodila za Top 8 i tron ABA lige. Period koji je najteže progutao, nemoćan da pomogne timu, u tako važnom trenutku za budućnost kluba.

- Moj poslednji, očajnički trzaj, bio je u polufinalu protiv Budućnosti u Podgorici. Slično je uradio i Majk Cirbes u seriji protiv Cedevite. Pokušao sam da izađem na teren, da uradim makar malo i pomognem. Izdržao sam nekoliko minuta. Ali, kada su se leđa ohladila, sve se okrenulo. Imao sam jake bolove i tada sam morao da kažem treneru Radonjiću da imam problema čak i kada hodam. Kao i da je bol sve jača. Sve je kulminiralo dan kasnije, kada sam jedva ustao iz kreveta i došao na doručak. Tada je bilo jasno da posle svakog ozbiljnijeg napora ne mogu ni da se krećem, a kamoli nešto drugo.

Uz konstataciju da svi napori doktora i propisane terapije nisu urodile plodom, Jović je istakao:

- Ne želim da umanjujem stručnost naših doktora, daleko od toga. Učinili su se sve i imali važnu ulogu. Hvala im na svemu. Ali, odluka da idem u Nemačku je bila prava stvar. Tamo su za kratko vreme, istina uz veliki broj injekcija, uspeli da reše moj problem. Tu sam se dosta konsultovao sa Vladimirom Lučićem, pošto je i on imao problema sa leđima. On mi je tada rekao, da od kada je došao u Bajern, nije propustio nijedan trening, niti meč. I da od kada sprovodi tu terapiju, leđa su mu super. Nakon toga i ja sam definitivno presekao. Nisam više imao šta da izgubim. Morao sam malo i da rizikujem. Ali, sve je ispalo kako treba i sada sam ponovo na terenu.

Iz Jovićevog izlaganja lako ja zaključiti da je odlazak u Minhen, nakon bio prelomni trenutak za oporavak.

- Nevezano što sam sada ja u pitanju, ali ono što su mi rekli, ko god je on naših igrača imao problem, imao je mogućnost da dođe do tih doktora i reši problem. I Bogdan Bogdanović je prilikom povrede skočnog zgloba i dva i po meseca pauze, takođe trebao da ide tamo i to reši. To što je Sale zvao klub i mene, to je pre svega bio jedan ljudski poziv. Sa željom da mi se pomogne. Time je još jednom pokazao da je velika ljudina. A, sećam se kako se pisalo da sam otišao tamo da bih potpisao za Bajern. I neke gluposti. Na kraju, bila je to sreća u nesreći. Drago mi je i da sam imao priliku da upoznam te čuvene doktore koji su lečili NBA zvezde, čuvene atletičare i mnoge vrhunske sportiste. Sve u svemu, lepo iskustvo u svemu lošem što mi se dogodilo – istakao je plejmejker Crvene zvezde.

Večerašnji meč protiv Dinamika, za Jovića će imati i jednu dodatnu težinu, s obzirom da će se na drugoj strani naći Miroslav Nikolić. Pored Radonjića i Đorđevića, trenera koji ima posebno mesto u njegovoj karijeri.

- Mi smo prijatelji i često se čujemo. Proveli smo dve predivne godine u Radničkom. Da nije bilo tog Kragujevca, pitanje je u kom pravcu bi išla i moja karijera. Sada ću prvi put igrati njega, ali nemam problem sa tim. Družićemo se ponovo, posle utakmice – rekao je Jović.