Nefudbalsko usijanje na „Karađorđu” bacilo je fudbal i meč Vojvodine i Radničkog u drugi plan. Gorak ukus u ustima običnog fudbalskog zaljubljenika i svega hiljadu navijača na novosadskom stadionu, uz ko zna koji put žestoke povike na suđenje, ponovo su ostavili po strani teren i dešavanja na njemu...
Uoči megdana mnogi su tipovali „dvojku” a slovo se svelo na čuvenu „psi laju, karavani prolaze”. Vojvodini je poništen gol, a van terena našao se Bogdan Planić. Defanzivac Novosađana morao je napolje, u 71. minutu, zbog drugog žutog kartona. Mnogima ni danas nije jasno zbog čega.
– Ni sudija Piper sigurno ne zna zašto me je isključio – glasno i razborito, dan posle meča sa Radničkim, komentariše Planić.
Pitali ste ga da vam objasni?
– Jesam, prišao sam mu i pitao zašto, a on je kazao da me isključuje, jer sam mu opsovao majku.
Je li vam se psovka otela sa usana?
– Naravno da nije, nema ni govora o tome, nisam ga opsovao. Ni reč mu nisam rekao.
Fudbalska javnost „najavljivala” je pobedu Radničkog?
– Naša savest je mirna! Nismo osećali tenziju, nije bilo pritiska sa strane. Radničkom je bila potrebna pobeda, ali mi smo bili bolji. Remijem nismo izgubili ništa, a Nišlije jesu. I to mnogo...
Vojvodina je igrala u prilično izmenjenom sastavu, bez Malbašića, Melega i Paločevića. Nije li i to bacilo senku sumnje na meč?
– Ideja je bila da odmorimo igrače, jer smo praktično obezbedili Evropu. Sve je, što se nas tiče, bilo kristalno čisto – u dahu je zaključio Bogdan Planić, jedan od najčvršćih bedema u defanzivnoj liniji Vojvodine.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
