Duško Savanović: Porodica na prvom mestu, kakvo mlaćenje lopte na uštrb toga!

Od FMP-a, preko Borca, UNIKS-a, Sevilje, Valensije, Efesa, Bajerna, pa do Sasarija. Gde god da je bio, Duško Savanović ostavio je dubok trag.

Teren je bio njegov posao, ali i igralište. I dalje se prepričavaju basket fore koje je često znao da proda u ključnim trenucima velikih mečeva, način na koji je radio za tim i širio basket magiju.

Ali i priča se o posebnom šmeku. Šmeku momka koji na pripreme reprezentacije dođe u „bubi“ i parkira je među automobile od kojih zastaje dah, a preko leta organizuje izložbu svojih slika.

Mnogo je karakternih crta koje će vas kod Savanovića kupiti na prvu na loptu. Neke od njih su otvorenost, spontanost i pogled na život. Pokazao ih je i ovoga puta, kada smo ga pozvali da pitamo koliko je bilo teško reći: „To je to, nema više!“

– Šta da radim, nisam imao druge opcije – kroz osmeh je rekao Savanović i počeo priču.

Zar nije postojao ugovor sa Sasarijem na još godinu dana, prekinuli smo ga pitanjem.

– Imao sam ugovor na godinu plus godinu. Klub se izjasnio i rekao da neće da ga produži. I pre odlaska u Italiju, u dogovoru sa suprugom, odlučio sam da je to poslednja stanica. Kako god da se ta priča završi, više nema selidbe. Zdravstveno i fizički još mogu da igram, ali mi je veliki problem predstavljala škola starije kćerke i to konstantno seljakanje. Svaka promena sredine nosila je emotivne šokove i vukla repove koji nisu vredni daljeg igranje. Zato smo supruga i ja rekli da je Sasari poslednja destinacija, pa koliko god potraje. Porodica mi je na prvom mestu. Kakvo mlaćenje lopte na uštrb toga.