POZOVI DEJA ZA USPEHE – Radonjić: U ovom trenutku moram prvo da predahnem!

Dok je igrao na Cetinju, Pančevu, Budućnosti i FMP-u, Dejan Radonjić je umeo da trojkom presudi protivniku. Tri trojke koje je postigao sa Crvenom zvezdom daleko su vrednije od svih igračkih. U svakom takmičenju u prethodne tri godine sa crveno-belima je osvojio po tri trofeja.

Istovremeno, o prošlosezonskom i ovosezonskom ostvarenju u Evroligi, priča se na svim meridijanima Starog kontinenta. Iako je četvrtfinale izmaklo za jednu loptu, Zvezda je bila hit prvog izdanja u novom formatu. Posebno u periodu od nekadašnjeg Dana armije (22. decembra) sve do Svetog Save krajem januara kad su njegovi izabranici redom rušili - Real (82:70), CSKA (78:67), Žalgiris (77:61), Fenerbahče (75:73), Makabi (71:67), Baskoniju (87:69) i Panatinaikos (72:66).

U skoro savršenoj sezoni Zvezda se susretala sa problemima izazvanim prevelikim naporima (povrede su odvajale vodeće igrače), neočekivanim problemima na putovanjima zbog kojih su noćili na aerodromima, ali i ekonomskim o kojima je Radonjić dovoljno rekao pre proslave na Kališu.

Trener koji je Zvezdu etablirao na vodeću poziciju u Srbiji i regionu, ali i na visoku evropsku kotu, za čitaoce Žurnala izvršio je presek jedne od najuspešnijih godina u istoriji kluba.

Iza Vas je sezona kakva se samo poželeti može. Iako su trofeji najvažniji snažan utisak ostavila je Evroliga sa neočekivano velikim brojem pobeda i malim žalom što je izostao taj jedan korak za četvrtfinale?

- U analizi mora da se pođe od samog početka - 15. avgusta kada smo počeli pripreme za ovu sezonu. Posle odlične sezone otišao je veliki broj igrača, nosioci igre. Bilo je potrebno napraviti tim koji sa svih aspekata može da iznese sezonu u kojoj smo prvi put, kao i svi na kontinentu, igrali ligaški sistem Evrolige. Mi jedini još dve lige pride. Naše želje su bile jasno rečene kad su trofeji u pitanju. U tom rezultatskom pogledu ABA ima značaj, jer daje kontinuitet igranja u Evropi i želje da kroz Evroligu u ovom formatu na budemo prisutni i konkurentni. Vladao je veliki skepticizam u pripremnom periodu, bio sam ga svestan, svi su bili pod utiskom očekivane težine takmičenja ispred nas, želja koje su uvek prisutne i tima koji se tek sklapao. Za koji se u tom trenutku mislilo da nije adekvatan za ostvarenje rezultata i želja. A pred početak lige bili smo i bez Tompsona i Voltersa u sastavu - počeo je Radonjić sa detaljnom analizom.

Trofejni stručnjak je zatim rekao:

- Odradili smo sjajan pripremni period. Pripremali smo se da možemo da iznesemo opterećenja koja su nas čekala, odmah na startu kroz ABA ligu pokazali da ima razloga za drugačije razmišljanje u odnosu na dan pre početka lige. Naravno, kako je vreme odmicalo rad je donosio konstantan napredak, pa smo činili to što smo činili i na kraju napravili fenomenalan rezultat. Tokom lige u nekim periodima stvarno smo bili fantastični, posebno u onom delu Evrolige kad smo u kontinuitetu iznenađivali što protivnike, što evropsku javnost.

Koju od tih pobeda biste izdvojili, protiv kog od velikana je tim bio na maksimumu?

- Teško je to reći. Ne bih izdvajao bilo koju, bilo ih je dosta veoma dobrih. Posebno u periodu kad smo vezali te pobede i najavili da možda može nešto da se uradi, a kad su svi čekali kad ćemo da padnemo, jer je za sve bilo neočekivano.

Imali ste rezultat na oba koloseka, ali ste platili i danak?

- Držali jako dobar ritam u ABA. Vrlo brzo uspeli da steknemo dobru poziciju i maltene već od decembra imali smo stabilnu prvu poziciju, što je bilo važno zbog svega što nas je potom čekalo, posebno plej-ofa. To nam je omogućilo u planiranju možemo da napravimo iskorake. Ono što smo očekivali da u drugom delu sezone može da se desi, a nadali se da neće, bila je reakcija na opterećenja. Od januara pa sve do kraja sezone počelo je sa izostancima igrača, jednog, dvojice ili trojice. Bilo je potrebno da tim prevazilazi sve te okolnosti.

I uspevao je, više nego što je to bilo realno.

- U jednom trenutku tako oslabljeni smo igrali završnicu Evrolige gde smo imali mogućnost da uđemo među osam. Imali smo prednost, ali i sjajne konkurente koji su pre sezone uložili mnogo da bi bili čak i iznad pozicije na kojoj su na kraju bili. I desetkovani smo igrali dobro i izvojevali pobede koje smo mogli. Da li smo mogli još neku, vrlo je teško reći s obzirom da se ipak osećalo da smo oslabljeni. Darušafaka je izvojevala neke pobede, u drugim utakmicama imali smo niz rezultata koji nam nisu išli na ruku. Na završetku Evrolige 16 pobeda, a pre njenog početka bilo je priče da će biti tri četiri. Smatrali smo da će 14 biti dovoljno za četvrtfinale, ispostavilo se da ni 16 nije bilo dosta. Sve u svemu imali smo fenomenalnu sezonu.

Koja je formula kohezivnog faktora koji je doprineo da neke probleme koji nisu vezani za teren prebrodite, da ostanete čvrsti i zajedno, kad je bilo najteže?

- To su stvari koje se grade od prvog dana, 15. avgusta kad smo se okupili. Gradilo se kroz svaki trening, svaki sastanak, izgubljenu ili dobijenu utakmicu. Za nas je bilo izuzetno značajno što smo bili tim koji je u svakom trenutku zračio. To je bitan faktor za timski rad i potrebno pronalaziti rešenja da bilo šta utiče na atmosferu i ambijent u timu.

Ako se pogleda odnos rezultata i ulaganja (budžeta), Zvezda je postigla najviše u tom krem društvu.

- Imali smo najmanji budžet, a došli smo do te pozicije. Zato i zbog činjenice da su otišli igrači koji su napravili velike ugovore i pojačali druge klubove, smatralo se da smo slabiji i da je nemoguće da imamo takvo dostignuće. Zato su se svi i toliko iznenadili.

Na kraju mnogi su tugovali zbog Olimpijakosa, ali da ste bili kompletni protiv Darušafake na startu sezone i da ste taj meč dobili sve bi bilo drugačije.

- Krenuli smo bez Tompsona i Voltersa. I tad smo igrali odlično, ne smatram da je početak bio toliko bitan, jer kroz samu ligu se našim rezultatima napravio takav ambijent da smo kontinuiranim iznenađenja tu, a da su naši konkurenti bili slabiji nego što se očekivalo. Zato smo bili jako blizu. Mnogi su potcenili faktor rasporeda, o kome sam pričao mnogo utakmica pre kraja. To je mnoge iznenadilo, posebno na konferenciji posle Bamberga kad sam pravio analizu da mnogo toga treba da se desi i da protivnici imaju mnogo bolji raspored. Postoji mišljenje da smo bili kompletni da bismo dobili još neku utakmicu, ali to je veliko pitanje. Sa Olimpijakosom kod kuće imali smo dodavanje za pobedu, iako smo igrali bez Stefana Jovića. I na sve to u završnici smo igrali polufinale plej-ofa u petoj sedmici Evrolige sa dva meča nedeljno.

Na osnovu ovogodišnjeg iskustva koji je optimalan fond igrača da bi se izdržao tempo koji nameću Evroliga i druga takmičenja?

- Posle ovog iskustva, a na osnovu razgovora i onoga što sam čuo i pročitao timovi će pokušati da naprave ekipe sa većim brojem igrača. Sad da li će ih biti 14 ili više to je pitanje. Ali, opet mora da se pogleda i sa drugog kraja. Nije isto kad Real ima 14 igrača koji košta milion i Zvezda kojoj je junior. Iskorišćavanje tog 14. u nizu koji je izuzetno zadovoljan što je tu u toj ulozi nije isto kao kod nas u situaciji gde svest nije takva. Videlo se na kraju sezone kroz rezultate u domaćim takmičenjima koliko je potrošnja uticala. Imamo timove koji su učestvovali u završnici Evrolige i na koje se zamor odrazio pa nisu osvojili trofeje ili su čak ispadali u ranijoj fazi od timova koji nisu igrali Evroligu.

Kostur ekipe bio je jedan od važnih faktora Zvezdinog uspeha. Bez obzira na odlazak Milera, Cirbesa,..., tu ste bili vi i temelj tima od naših igrača Jović, Lazić, Simonović, ..., Dženkins koji poznaje sistem. U takvoj situaciji novajlije htele ne htele moraju da se prilagođavaju i uklapaju. Kako je u ekonomskoj nesrazmeri sa protivnicima moguće održati kontinuitet osnove tima?

- Počinje da se pravi ogroman jaz između klubova koji mogu da ulažu veliki novac i onih koji ne mogu. Možda će već u sledećoj to doći do izražaja, možda čak i sada u prelaznom roku. Selektiranje tima kroz celu sezonu i priprema za sledeću je nešto što je prednost za svakoga, daje mogućnost da se kroz duži rad pravi željena selekcija koja može da iznese velike obaveze. To što su nam šestorica igrača otišla bio je preveliki broj, bilo je neophodno da se kroz planove dođe do viđenja da postoji osnova za nadogradnju. Posle igara koje je Zvezda pružala poslednjih godina sasvim je prirodno da bogati zovu naše igrače i da jednostavno nude to što mogu. U takvim okolnostima da treba biti spreman da se prepozna taj momenat i na osnovu toga praviti planove za dalje. Zato je bilo bitno da nukleus domaćih igrača bude prisutan i da kroz angažovanje stranaca koji donose kvalitet se napravi tim koji može da parira. Pre dve godine kad sam smatrao da Jović treba da bude prvi plejmejker, nije odmah naišlo na odobravanje. Trebalo je da se dovede stranac koji je „to”. Međutim, pokazalo se da može i na ovaj način i što je dobro za srpsku košarku. Ali, pitanje je dokle tako može.

Kakvi su resursi naših prirodnih košarkaških bogatstava?

- Igrači prebrzo odlaze i to odlaze igrači koji su u procesu stvaranja. Da bi uspeli u nekim drugim uslovima i tamo treba da provedu neko vreme. Koliko tu vremena ima to se nikad ne zna, zato sam i pričao maločas da treba da se prepoznaju situacije koje mogu da utiču na formiranje tima koje nisu nešto što biste poželeli. Kad bi tim koji je na okupu mogao da se zadrži i nadogradi, sigurno bi svrstao Zvezdu u krug timova koji može opet da ide na 16 pobeda. Ovako je pitanje.

Sledeća godina je specifična. Pred Zvezdom su velika očekivanja, a realno je da se Barselona, Makabi, Efes, ..., značajno pojačaju.

- Rano je pričati o tome, veoma rano.

Idete za par dana u San Antonio, gde ćete posle toga?

- U ovom trenutku moram prvo da predahnem. Potrošnja je bila ogromna, odmor mi je u ovom trenutku najvažniji. Koliko rekuperacija treba igračima, toliko je potrebna i trenerima. Tek će se u sledećim sezona videti ko bude prolazio evroligaške napore koliko će to da troši više nego ranije. Pre odlaska u Ameriku imam obaveze u Beogradu, sledi Las Vegas, odmah po dolasku idem u Crnu Goru na odmor. Kakve će biti dalje obaveze videćemo. Za sad je to to.