Trener Vojvodine otkrio da je iskoristio odlaganje meča u Humskoj, „gvirnuo” u protokol i promenio taktiku!

– Nema dileme, slađi je remi ovaj protiv Partizana. Sa Zvezdom smo 2014. godine igrali u poslednjem kolu, bez takmičarskog značaja, pošto je sve već bilo rešeno. U nedelju, na stadionu Partizana, po snežnom kijametu, oba rivala su bila motivisana da ulože sve što mogu za povoljan rezultat. Domaćin je želeo da se približi Zvezdi, a mi da prekinemo negativnu seriju od četiri meča bez pobede. U takvim okolnostima, dodatno oteženim zbog nenormalnih vremenskih uslova, junačkom borbom došli smo do 1:1. Zbog svega toga, obradovao sam se remiju kao da smo trijumfovali – kaže prvi stručnjak Novosađana.

Remiju s Partizanom dajete posebnu dimenziju?

– Pa, dajem. Ne toliko zbog sebe, jer ja i nisam važan, već prvenstveno zbog momaka i njihovog velikog uloženog truda, a još više zbog kluba koji je sa svih strana pritisnut brigama. Sa beogradskim bodom, situacija je lakša. Ekipa će, očekujem, značajno dobiti na samopouzdanju.

Šta vama, lično, znači beogradski bod?

– Na prvom mestu, način na koji smo došli do boda određuje smernice kojim putem da nastavimo dalje. Posle gostovanje u Beogradu, tri stvari su kao pouka za preostale dve utakmice do kraja prvog dela prvenstva. To su: vera u sebe, disciplina u igri i snaga kolektiva.

Kako ste iskoristili pomeranje početka meča na Partizanovom stadionu?

– U tom periodu dogodio se važan detalj. Dobio sam protokol utakmice i u njemu video da će Partizan igrati sa tri štopera. Reagovao sam brzo. Okupio sam ponovo igrače u svlačionici i rekao im da ništa od prethodnog taktičkog dogovora više ne važi. Izneo sam novi plan i podelio zadatke. Na sreću, igrači su odlično razumeli novu ideju i stopostotno je na terenu sproveli u delo. Svaka im čast na tome.

Komentari su jednodušni u oceni da je Vojvodina na putu do remija imala i sreće?

– Ako se već priča o sreći onda mora da se kaže da je u prvom poluvremenu, koje pripalo Vojvodini, sreća bila na strani Partizana. U drugih 45 minuta odnos snaga se promenio, domaćin je bio bolji. Smeta mi što se za naš gol analizira i komentariše pojednostavljeno. Sve se svodi na Stojkovićev kiks, a niko ne pominje našu sjajnu akciju koja je prethodila i u kojoj smo, po teškom terenu, imali šest-sedam preciznih dodavanja. To je, uz Stojkovićev kiks, još kako uticalo na izjednačenje – kaže Zoran Vasiljević.