Nije bio među favoritima, ali svi u srpskom taboru su se nadali da Sebastian Sabo može do medalje na 50 delfin. Ne na osnovu rezultata sa kojim je došao u Kopenhagen (22,92), nego prema proceni koliko može da spusti to vreme.
A u najuzbudljivojoj trci šampionata spustio ga je za skoro pola sekunde (22,44) i došao do bronze. Zlato je bilo daleko dve stotinke, srebro stotinku, bronzu je podelio sa svetskim šampionom Praudom. Trka kakva se ne viđa često.
Posle završene trke u štafeti 4 h 50 mešovito, div iz Sente je analizirao dešavanja od prethodnog dana.
Da li su se slegli utisci posle osvojene prve seniorske medalje na velikim takmičenjima?
- Malo. Još je sve to sveže. Drago mi je da sam uradio nešto veoma lepo za sebe, za svoju porodicu, za svoju zemlju. Vidim da su ljudi to ispratili. Dobio sam stvarno mnogo čestitki. Javljaju se čak neki sa kojima dugo nisam u kontaktu. Prvo Evropsko prvenstvo u malim bazenima i odmah medalja. Nije moglo da bude bolje. Ustvari moglo je da sam uzeo zlato ili srebro. Bilo je na dohvat ruke, ali sam isto tako mogao da ostanem i bez bronze. Stotinka ili dve koje nisu vidljive ljudskom oku, sve promene. Čovek treba da prihvati realnost i da ne razmišlja mnogo šta bi bilo, kad bi bilo.
USLOVI SVE MENjAJU
Sebastian Sabo je relativno iznenada izbio u prvi plan. Nije se toliko isticao u mlađim kategorijama.
- Uvek sam imao dobre predispozicije, ali nekako nije išlo. Bio sam dobar baš kao klinac, onda je tu bilo nekih izleta u vaterpolo. Sve se promenilo dolaskom u Novi Sad i Vojvodinu. Dobio sam mnogo bolje uslove, trener Beretić mi je našao tu crtu. U poslednje dve godine je to išlo velikom brzinom napred. Ova medalja u Danskoj je pokazatelj da smo uradili pravu stvar.
Trka je od početka do kraja bila na “nož”. Jeste li stigli da je pogledate ponovo?
- Nisam. Biće vremena za snimke i analize. Znao sam da će biti uzbudljivo, ali baš ovoliko, to sigurno nisam. U pedsetici se sve dešava tako brzo, nema vremena za razmišljanje. Verovao sam u sebe, iako je konkurencija izuzetno jaka. U finalu je sve moguće. Pogotovu u sprintu. Tu ulazna vremena, ono što ste plivali u kvalifikacijama ili polufinalu pada u vodu. Važno je da u tom trenutku budete pravi.
Progresija vaših rezultat pokazuje da ste bili pravi. Počeli ste sa 22,54 u kvalifikacijama, preko 22,46 u polufinalu do 22,44 u odlučujućoj trci.
- Otporan sam na pritiske i tremu koja bi me sputala. Volim da vidim najbolje pored sebe i da se trkamo. Sve ih poštujem, ali nikoga ga se ne bojim. Znam koje su mi mogućnosti i da ako uradim ono što mogu, imam čemu da se nadam. Bez obzira ko je u preostalih sedam staza.
A da li ste se pre dolaska u Dansku nadali medalji?
SLAVLjE U SENTI
Prve čestitke Sabo je dobio od roditelja.
- Oni su uvek tu. Veruju i njihova podrška mi mnogo znači. Javili su mi da su se kod njih skupili prijatelja. Bilo je to navijanje pored televizora uz punu trpezu naravno. Obradovao sam ih. Napravićemo neko malo slavlje kada se vratim. Ništa veliko, čisto da se obeleži uspeh.
- Nisam razmišljao o tome mnogo. U Budimpešti na Svetskom prvenstvu sam napravio dobru podlogu. Ušao u polufinale na 50 delfin, što je bio veliki korak. Shvatio sam da prilazim najboljima. Uoči Kopenhagen fokus je bio na 100 delfin. Ipak je to olimpijska disciplina i ima prioritet. Žao mi je što tu nisam prošao u finale. Falilo je devet stotinki. Međutim, brzo sam se okrenuo pedesetici. Želeo sam prvo finale, a onda da napravim taj još jedan korak ka odličju.
Iako ste imali 11. ulazno vreme na 50 delfin, niko nije sumnjao u prolaz među osam?
- “Leže” mi mali bazeni. Kao što sam rekao i posle trke, start, podvodno plivanje i okret su moje velike prednosti. Sad sam ih baš iskoristio. Jer realno i Praud i Govorov su još uvek brži od mene kada je samo plivanje u pitanju. Rus Popkov je tu neka sredina. Na kraju smo se svi nagurali u te dve stotinke i svi moramo da budemo zadovoljni. Jer je lako moglo da se desi da neko izvisi za medalju.
Jasno je da vam mali bazen više leži, ali je sigurno ovo motiv za još bolja ostvarenja u 50 – metara. Naredne godine je u Glazgovu kontinentalni šampionat na kojem će sigurno očekivanja posle ovog uspeha porasti?
PRAVO NA PRAVO
As Vojvodine je i student treće godine na Pravnom fakultetu.
- Mnogo sam zapustio fakultet. Iz treće godine nisam ništa položio. Privatni je fakultet, pa mi malo gledaju kroz prste. Moraću da nadoknadim propušteno – kaže Sebastian.
- Ne opterećujem se mnogo šta će biti. Suština je da nastavim kvalitetno da radim. Ja sam i Mađarskoj napravio ogroman rezultatski progres. Sada osećam da sam još bolji na delfin. Bolji je zaveslaj, bolje osećam vodu. To će se preneti i na veliki bazen. Znam na čemu treba da radim. Ima vremena do Glazgova da mnogo toga unapredim.
Kakav je plan za naredni period?
- Sada samo želim da se odmorim. Znam da se trener Beretić neće baš složiti sa tim – uz osmeh je rekao Sabo – Meni treba taj povremeni beg od plivanja. Uživam u njemu, ali mnogo je naporno. Moram da se oporavim pre svega psihički, da bih mogao čiste glave da nastavim da radim. Planove će da pravi trener, a ja ću se potruditi da to ispoštujem.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
