.jpg)
Zoran Milinković, trener s krupnim mestom u istoriji Vojvodine, slovi kao prvi kandidat za naslednika Vladimira Buača. Što potvrđuje i prekjučerašnje viđenje trofejnog stručnjaka s čelnim ljudima novosadskog superligaša.
Danas odluka UO
Upravni odbor bi trebalo danas da obelodani ime šefa stručnog štaba. Nestrpljenje ne pokazuje, već racionalno kazuje:
– Vojvodina je velik klub i, ne krijem, imponuje poziv. Usput, budi emocije na igračke dane i sezonu na klupi. Ovde bih zastao, zluradi da ne zamere... kažu da sam patetičan i crnje da bude - nudim! Biće što bude bilo, o tom-potom – sleže ramena, Milinković.
Zatečen pozivom, istovetno sa zadrškom je i pričao o ponovnom preuzimanju „stare dame” ovdašnjeg loptanja.
– Razgovarali jesmo, razumite, ne bih o detaljima – nevoljno veli, Milinković.
Višeminutno ubeđivanje je donekle otkravilo zaleđen stav o dogovornom ćutanju, te prozbori još koju:
– Pričali smo korektno, sadržajno. Meni bitnije: prijateljski. Evocirali uspomene na moje dane u Vojvodini, dotakli aktuelnog trenutka. Situacija nije nimalo ružičasta, opet, ni u tamno obojena. Da ne dužim: zainteresovane su obe strane, shodno pojedinim okolnostima, ipak nedovoljno za konkretan dogovor.
Podsećanje na njegovo šefovanje prvim timom u sezoni 2010/11, jednoj od najuspešnijih u analima kluba na mah otopi staklast pogled, omekša dotad ukrućeni jezik.
– Eh... beše to godina za pamćenje, za sva vremena. Sve se nekako poklopilo... divni momci, porodični odnosi, izuzetni rezultati, rekordi. Mada, ponajviše i danas laskaju pozivi mnogih dečaka iz pomenute generacije. To uveseljava, to vredi... mnogo više od brojki.
Impozantne cifre, ipak, mnogo toga kazuju. Njemu i tadašnjim prvotimcima u čast, u prilog jednoj od najuspešnijih godina najstarijeg srpskog superligaša sa čak sedam rekorda! Počev od najviše osvojenih bodova (67), pobeda (20) i najmanje poraza (3) preko najmanje primljenih golova (14) i najvećoj gol-razlici (+30) do najbrojnijih trijumfa u nizu (osam u prvenstvu, tri u domaćem kupu) i najuspešnije serije u prvenstvu (12 pobeda i remi, od desetog do 23. kola).
Valjalo bi spomenuti i finale kupa s Partizanom, obe ligaške pobede nad istim rivalom, tadašnjim učesnikom Lige šampiona. Nerešen ishod s Crvenom zvezdom, u Beogradu. Punu afirmaciju Slobodana Medojevića, Aleksandra Kataija i Miroslava Stevanovića. Tradicionalnu „Dnevnikovu” promociju u trenera godine 2010...
Hit Garavog sokaka „Ćiribu, ćiriba” vešto obrađen od Firmaša, nastao u vreme Milinkovićevog bitisanja s klupe, orio se tad „Karađorđem” sa sve četiri strane tribina. Konstatacija: mogao bi i sad, razvuče njegove usne u karakterističan osmeh.
– Zašto da ne, ima prostora. Novo doba, nova magija!
Čeka se četvrti trener ove sezone
Na klupi Vojvodine u prvom delu sezone sedela su četvorica trenera. Samo jednu utakmicu, prvu na startu kvalifikacija za Ligu Evrope Novosađane je predvodio Radoslav Batak. Nekadašnji štoper Lala stigao je na „Karađorđe” u drugom delu proleća prošle takmičarske godine. Uprkos pobedi nad Ružomberokom (2:1) došlo je do svađe Bataka i bivšeg čelnika kluba Dragoslava Vukovića, epilog je rastanak, odnosno smena.
Posao je nastavio Nenad Vanić. Bivši prvotimac Vojvodine nije uspeo da u Slovačkoj odbrani prednost iz prvog meča (0:2), a u prvenstvu je ostao sedam kola do Vukovićevog odlaska iz kluba.
Vladimir Buač vodio je tim od osme do 20. runde. Mladi stručnjak se posle rezultatske krize povukao. Poslednje tri utakmice protekle jeseni na klupi Lala sedeo je Zoran Vasiljević.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
