Gluma i sport, Miloš Biković: Rođen za šampionske role

Ekspozicija: redovi pred vama neće biti tipično sportski. Nećemo vam pričati priču o klasičnim „dešavanjima na terenu”, već priču o onome što je sport u širem smislu. O pobedama i porazima. Glumi. Nadanjima i uspesima. Radostima, padovima, ali i suzama.

Zaplet: zamislite da imate 30 godina i da ste na svojoj koži osetili kako je biti Aleksandar Tirnanić, jedan od najboljih jugoslovenskih fudbalera, kasnije selektor reprezentacije.

Ili, možda Radomir Šaper, reprezentativac Jugoslavije i poznati košarkaški radnik. Zamislite koliku čast imate da baš vi imate priliku da im udahnete novi život i da baš vi imate priliku da njihove priče približite mladim naraštajima.

Kulminacija: probajte da u tih, već pomenutih 30 godina, imate tu privilegiju da na sceni odigrate jednog boksera.

Koji nije istorijska ličnost, ali je jedan od najboljih književnih likova – Ljubu Šampiona, junaka kratkog romana Dragoslava Mihailovića „Kad su cvetale tikve”.

I na kraju, da dobijete priliku da igrate i klizača koji je obeležio jedan deo ruskog klizanja. 

Peripetija: i kada sve to odigrate, vratite se u svoje „prirodno stanje” u kojem vi nemate dodirnih tačaka sa sportom, ali ste ga kroz glumu razumeli i prihvatili kao neodvojivi deo ličnosti.

Rasplet: zovete se Miloš Biković i ovo je vaša priča o povezanosti sporta i glume.

Počećemo od poslednje uloge. Miloše, na platnu ste, u filmu „Led” oživeli lik ruskog klizača. Koliko vam je trebalo da se spremite za tu ulogu?

– Četiri meseca. Dolazio sam u Ledenu halu Pionir i tu svakoga dana po nekoliko sati vežbao. To je veoma težak sport i jedino što sam mogao, za tako kratko vreme da naučim su neke osnove klizanja. Nikakvi složeni elementi nisu dolazili u obzir, već samo kako pravilno da izađem na led, kretanje unazad. Znate već da devojčice i dečaci u najranijem detinjstvu počinju da se bave ovim zahtevnim sportom i nije bilo šanse da izvedem bilo kakvu piruetu. Iskreno, moja najveća pobeda je što nisam slomio nijedan zub.

I, da li vam se svidelo klizanje?

– Jeste, ali to je izuzetno specifičan sport. Led ne prašta padove kao sneg, na primer. Ali poenta svega je da sam uspeo da glumim i da mi ne bude neprijatno nijednog trenutka.

Film je prikazan na Zimskim olimpijskim igrama koje su pre nekoliko dana završene u Pjongčangu. Kakve utiske nose sportisti koji su vam u ovakvim pričama i najveći kritičari?

– Sjajne. Svi smo već upoznati sa činjenicom da su ruskim sportistima bila zabranjena nacionalna obeležja, samim tim nisu imali ni intoniranje himne. Ganulo me je to što su oni pesmu iz filma „Led” pevali i što je ona nekako postala zvanična himna učesnika. Nju nisu mogli da im zabrane, oni su se odlično snašli, dobro shvatili poruku.

Kompletan tekst možete da pročitate u broju Sportskog žurnala za 3. mart. Ukoliko želite da se pretplatite na elektronsko izdanje Žurnala kliknite OVDE.