Rashladni hodnici Osnovne škole “Vuk Stefanović Karadžić” u Doboju, vrata moderne fiskulturne sale širom otvorena, a iz nje dopire dobro poznati zvuk susreta lopte i parketa, škripa patika… kratak tajac i novi susret – lopte i mrežice, ponekad obruča. Ulazimo, a pod košem dobojski gorostas, šampion NBA lige s Golden Stejt Voriorsima, odnosno Evrope sa Real Madridom.
Ognjen Kuzmić, centar “kraljevskog kluba” i reprezentacije Srbije, u rodnom gradu sprovodi finiš oporavka od povrede prednjih ukrštenih ligamenata. Zaustavlja individualni trening i srdačno se pozdravlja. Kolege Aleksandar Kolunija sa RTRS-a, snimatelj Radivoj Rudić i reporter Žurnala.
- Dobro došli i hvala vam – kulturno se obraća Kuzmić.
Na levoj nozi jasni ožiljci od složene operacije, Kuzmić presvlači mokru majicu, briše znoj sa lica i počinje priču:
- Nemate pojma ljudi koliko sam se zaželeo košarke, jedva čekam da zaigram ponovo. Devet meseci pauza traje. Meni se čini čitava večnost. Toliko sam odsutan s parketa, a košarka mi je sve. Trebalo je to izdržati.
Zvali ga Nikola Žigić
Ognjen Kuzmić je rođen 16. maja 1990. godine u Doboju, a malo ko zna da je sportsku karijeru počeo kao fudbaler. Zbog visine su ga zvali Nikola Žigić.
- Fudbal je bio moja prva ljubav. Igrao sam u nekadašnjem prvoligašu Republike Srpske “Nikos Kanberi” iz Rudanke, to je predgrađe Doboja. Onda sam video da mi je košarka ipak bliža, po svemu, pa sam promenio sport. I eto me, tu sam gde sam sada – kaže Kuzmić.
Iskreno, iz srca. Nema šta. Kao što uvek pravi sportisti i znaju i umeju… Kuzmić nastavlja:
- Mislim da sam prevazišao i strah. Sada je sve u najboljem redu. Ne osećam posledice teške povrede. Sve vežbe i pokrete radim bez bola. Ali… Nije mi još uvek glava u potpunosti čista posle svega. Ostaju zauvek traume. I ružno sećanje. Ožiljci koji podsećaju. Pobediću i ovu nepriliku u svojoj karijeri. Vratiću se mnogo jači i spremniji, za Real Madrid, a pogotovo za Srbiju!
Zbog povrede je propustio Svetsko prvenstvo u Španiji 2014. godine, ali je nastupao za Orlove 2015. i 2017. godine na evropskim prvenstvima. Pre toga je odbio poziv Košarkaškog saveza BiH.
- Ta osvojena medalja u dresu Srbije je za mene najdraža iako nije najsjajnija. Ponosan sam na srebro iz Istambula – kaže Ognjen Kuzmić.
Na pitanje koji mu je šampionski prsten draži, američki ili evropski, odgovorio je uz osmeh:
- Oba. Podjednako. To su dva sjajna uspeha, titule koje se pamte iako se nisam baš naigrao ni u Golden Stejtu ni u Real Madridu, ali sada ide nova era, nadam se da ću posle povrede biti mnogo bolji i jači. Biti najbolji u Americi i Evropi su uspesi po kojem vas ljudi pamte.
U rodnom gradu boraviće do nedelje. Onda sledi put za prestonicu Španije. Ljudi iz Real Madrida su u stalnim kontaktima sa Kuzmićem, koji dalje ističe:
- Pričam često s ljudima iz kluba, interesuju se o mom zdravstvenom stanju, daju mi određene upute na putu rehabilitacije. Predstoji mi još mesec dana rada u režimu madridskog velikana i onda ću da budem potpuno spreman za izazove u novoj sezoni. Deset meseci pauze je velik period, ali moja volja za košarkom nije ubijena. Naprotiv, još je veća.
Najlepše u Grabovici
“Košarkaško prevaspitanje” Kuzmić je imao u Školi košarke “Findo” iz Doboja, i sada se seća svojih početaka.
- Iz Grabovice sam, sela desetak kilometara udaljenom od Doboja. Tu mi je najlepše, uz porodicu. Osećam se najkomotnije. Moj životni početak na selu sa svim čarima koje ono nosi i današnje trenutke u svetu sporta malo ko može da razume i uporedi. Ali, mislim da je to najispravniji put jer na njemu čovek vidi i spozna sve strane života i iskušenja. A “Findo” je i dan-danas kao član moje porodice – iskren je Ognjen Kuzmić.
Reprezentacija Srbije je nezaobilazna tema o kojoj Ognjen Kuzmić kaže:
- Razgovarao sam sa selektorom Aleksandrom Đorđevićem nedavno, pričali smo otvoreno o svemu, moja želja je da ponovo igram u reprezentaciji. Da li će to biti sada u septembru u kvalifikacijama ili ćemo moj povratak u Orlove odgoditi za sledeću priliku videćemo. Biće sve u interesu Srbije. Imam veliku podršku i od selektora, stručnog štaba, saigrača u reprezentaciji. To mi mnogo znači. Jača me i tera da se vratim. Nisam rekao još sve ono što sam kao košarkaš planirao.
U sali Osnovne škole “Vuk Stefanović Karadžić” slučajni žitelji Doboja koji su došli da treniraju i budu u društvu srpskog reprezentativca poneli su sa sobom lopte i čekali na red… da dobiju autogram. Pozdravili smo Ognjena i poželeli mu sve najbolje.
- Daće Bog, biće sve u najboljem redu. Radovaćemo se još dugo zajedno. Hvala vam – u maniru lepo vaspitanog čoveka rekao nam je na kraju Ognjen Kuzmić.
Još nismo napustili salu, a autogrami su počeli da se dele…
- S Bogom ostanite i sve najbolje – rekao nam je Kuzmić.
Iz svega može se samo jedno zaključiti: svaka izvojevana pobeda, pogotovo kada se čovek nalazi u životnom iskušenju, je najdraža i najveća. Istinsko bogatstvo! Zbog toga i u dobojskom naselju Pijeskovi, na novoizgrađenom modernom terenu koji nosi naziv po srpskom reprezentativcu stoji jasna poruka Ognjena Kuzmića svim sugrađanima koji dođu da ubacuju loptu kroz obruč: “Nikad ne smijete odustati. Pobjednici nikad ne odustaju. A ljudi koji odustaju nikad ne pobijede!”
Savršeno jasno.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
