NALIČJE LOPTE - Voštano lice

Piše: Predrag Miljuš

Milan Tomić, trener Crvene zvezde na konferencijama za medije priča svedeno, i da hoće jednostavnije teško da može. Odgovara kratko, ne širi temu i ne ulazi u verbalnu ekvilibristiku.

Ostavlja utisak proračunatog, racionalnog čoveka, ne diže ton, istup mu je ravan.

Međutim, u jednom trenutku drugog poluvremena meča sa Igokeom, kada je već bilo izvesno da nema senzacije, pokazao je Tomić jedno sasvim drugo lice. Možda i ono pravo.

S obzirom da od crveno-belih igrača do tada u igru nije ulazio jedino Dušan Ristić, iz gledališta, iza klupe Zvezde, se začulo - hoćemo Ristića, ubaci Ristića. Tomić se okrenuo, voštanog lica pogledao odakle glasovi dolaze, i ponovo oči usmerio u teren. Neki trenutak kasnije digao je Ristića sa klupe i poslao u igru. Verovatno mu je to i pre sugestije bio plan...

Kada je Novosađanin u prvom kontaktu sa loptom pogodio sa distance odjeknuli su aplauzi, i glasovi sa onog istog mesta. U stilu jesmo ti rekli. Tomić se okrenuo i široko nasmejao. Nedostajalo je još samo da namigne kao recimo čuveni glumac Dragan Gaga Nikolić. Pokazao je Tomić da ume da prihvati šalu, uspostavi kontakt sa posetiocima i da strogoća koju demonstrira sa poslenicima javne reči nije izvorno deo njegovog karaktera.

Milan Tomić je Beograđanin koji je rodni grad napustio kao tinejdžer, a na ušće Save u Dunav vratio se letos kao 45-godišnjak. Interval između toga bio je u Olimpijakosu i Atini - jednu sezonu u Italiji – odavno ima i grčko državljanstvo.

Godine kada je sticao ime i prezime proveo je u Pireju, daleko od kuće. Bez obzira na vezanost za Beograd on se vratio u sredinu koja nije ista ona koja je bila kad ju je napustio. Recimo da je zbog toga obazriv.

A ono sa gledaocima i Ristićem možda je deo šmeka ponetog sa Crvenog krsta, iz romantičarskog Radničkog odakle je i krenuo u beli svet. Gledano tako čovek ne može da pobegne od sebe, ma šta u međuvremenu nauči.