Samac na dva takmičenja kopljem nadmašio 80 metara, sad ni norma za SP nije daleko

Učesnik nekoliko prvenstava Evrope Vedran Samac bacio je koplje do 80,04 metara i pobedio.

– To je drugo takmičenje uzastopno u 2019. na kome sam prebacio 80 metara – kaže Vedran Samac.

Premijerno je bilo u Klužu?

– Tada sam nadmašio 80,09.

Pobedio vas je domaći predstavnik sa 83,50?

– Iznenadio me je. U početku je bio na 72 metra, da bi u poslednje dve serije nadmašio 82,50 pa 83,50. Ja sam imao još jedan hitac na 79,90 metara.

U Zenici nije bilo iznenađujućih napredovanja rivala?

– Nije, dominirao sam sve vreme.

Serije su bile sve oko spomenutih rezultata?

– Tako je i to ohrabruje. Jeste da je najveća daljina bila sitno iznad 80, ali sam sve daljine ostvarivao preko 79 metara. Bilo je tu hitaca na 79,80 pa 79,90...

Kada je nivo ne samo na jednom takmičenju, već više uzastopnih, tako visok, logično je očekivati mnogo bolje rezultate?

– Kako mi to u žargonu kažemo, čekam da se hitac odlomi. Pitanje je trenutka kada će to da se dogodi.

Lični rekord vam je 80,90 metara iz 2015. godine?

– Tada sam imao problema s prstom na nozi. Ušivao sam ga i on bi na svakom takmičenju posle dva hica popuštao i krvario. Nisam ni tada ostvario ono što sam mogao.

Sada takvih problema nema?

– Ima, ali u daleko manjem obliku. Prst na desnoj ruci, kojom bacam, u prvom zglobu, najbližem noktu, povređen mi je, otečen. Tokom zagrevanja to mi smeta, povređuje me. Međutim, kada krene adrenalin, na takmičenju, više ništa ne osetim. Taj deo šake, inače, nema neku funkciju pri izbačaju. Proći će.

Dakle, nema spomenutih problema?

– Ni izbliza. Mogu da kažem da sam praktično prve dve sezone bez povreda. To je važan momenat u samopouzdanju sportiste.

Norma za Prvenstvo sveta u Dohi je 83,50 metara, a za Olimpijske igre u Tokiju 85,00?

– Šampionat planete je od 28. septembra do 6. oktobra. Visoke temperature u Kataru pomerile su takmičenje na novi termin, koje je obično u avgustu, čak na oktobar.

Da li vam lično to odgovara?

– Apsolutno, jer produžava sezonu. Do sada je bila kratka, ali sada mogu da se takmičim mnogo više u ovom periodu i ostvarim potrebne rezultate. Nezvanični lični rekord mi je 85,60 i mislim da mogu da bacim koplje i „do Tokija“.

Kada imate sledeće takmičenje?

– Od menadžerke dobijam ponude za Finsku, pa za Brazil, ali tamo se dugo putuje, zamorilo bi me, ne odgovara mi. Mogao bih da se takmičim van konkurencije u Kupu Srbije za juniore.

Koju biste mogućnost najradije lično iskoristili?

– Ne bih želeo da na tome ostane, da se nadmećem s mlađima. Radije bih da se oprobam s jakom konkurencijom. Na šta god da ispadne, apsolutno sam siguran da ću ispuniti normu bar za Dohu, ako ne i za Tokio već ove godine...