Lalatović: Da pobeđujemo i rivale i sebe

Kad se Nenad Lalatović u ponedeljak uveče pojavio na Zlatiboru, gde fudbaleri Vojvodine borave na pripremama, u lobiju hotela „Palisad” nastala je opšta pometnja. Čak je i Savo Milošević morao strpljivo da čeka da dođe na red kako bi se pozdravio sa harizmatičnim trenerom Novosađana i poželi mu sreću na novim poslovima.

Pada u oči da Lalatović uživa kad je u centru pažnje. Vešto se, sa širokim osmehom zadovoljstva, snalazi u opštem komešanju koje izaziva na svakom koraku.

Međutim, čim se povede reč o onom što ga sa saradniciima Draganom Šarcem i Vidakom Bratićem očekuje u drugom mandatu u novosadskom superligašu, o  željama i planovima, pretvara se u temperamentnog, rečitog i sugestivnog sagovornika, koji onoga kojem duguje odgovor prosto zasipa retoričkim slapovima:

- Prihvatanjem poziva Vojvodine potvrdio sam ono što sam na odlasku obećao da ću se jednoga dana vratiti u veliki klub i grad koji me je lepo prihvatio i zauvek mi prirastao za srce. Ne udvaram se i ne laskam nikome kad to kažem. I u ovoj prilici, naglašavam da dugujem veliku zahvalnost svim Nišlijama i ljudima u Radničkom, posebno predsedniku Ivici Tončevu, za iskazanu naklonost i bespekornu saradnju u kojoj sam uživao.

Zašto ste, uprkos istorijskim rezultatima u prethodnoj sezoni, ipak  odlučili da ovog leta napustite Radnički?

- Došlo je vreme za nove izazove, da dovršimo ono što smo započeli pre dve godine. U Vojvodinu se ovih dana vratio Vojislav Gajić, čovek s kojim sam nekada sjajno sarađivao, kao i sa Dragoljubom  Zbiljićem. Sada su, pored Gajića, u klubu još Dušan Bajatović i Nikola Lazetić. Verujem u njih i projekat koji su mi predstavili. Dogovorili smo saradnju na godinu dana, a možda  ću ostati i duže. Želja mi je da Vojvodina bude moj poslednji klub u Srbiji i da, zahvaljujući uspesima koje budemo postizali, posle nje trenersku karijeru nastavim u inostranstvu.

Šta želite da se ponovi u Vašem drugom mandatu u Vojvodini, a što da se ne dogodi?

- Hoću da Vojvodina bude snažan i složan takmičarski kolektiv, a ne da kao u prošloj sezoni u dve utakmice primi deset golova. To ovakvom klubu ne priliči. Tražiću da svaki trening bude takmičarski, da igrači prvo pobede sebe, a onda i mene kao svog trenera.

Kako gledate na to što se obično kaže da trener zavisi od svojih igrača?

- Pa, jeste tako, ali dosta toga zavisi i od samog trenera. Ako ja sebe ne štedim kroz rad, onda neću ni igrače da štedim. Ja želim da bude tako, a oni moraju da me slede. Na putu do ostvarenja zajedničkog cilja važne su pobede. Zato za njih moramo svim srcem da se borimo, žestoko, do krajnjih granica i bez ostatka.

Hoćete li i u Vojvodini ponovo insistirati na tome da ekipa koju vodite liči na vas?

- Moj cilj je da igrači koje vodim prihvate moj karakter. To sam kao značajno naučio od starijih kolega, od nekadašnjih mojih trenera, od Milorada Kosanovića, na primer. Do sada sam možda nesvesno uspevao od svoje ekipe da napravim snažan takmičarski kolektiv, a sa iskustvom koje sam u međuvremeno nakupio hoću da to planski postignemo. Moraju da veruju u sebe, to je neobično važno.

Da li ste zadovoljni igračima s kojim raspolažete?

- Jesam, naravno. Moji prethodnici su mi ostavili dobre igrače, a ovog leta dovedena su i pojačanja. U srpskom superligaškom fudbalu nema majstora, ali se to može nadomestiti snagom kolektiva, zalaganjem i požrtvovanjem. Ne može se učešće na evropskoj sceni izboriti sa deset mladih igrača, već jedino miksom mladih i iskusnih. Moj prethodnik Radovan Krivokapić je, poštujući klupsku politiku, forsirao mlade, ali ugovor s njim uprkos tome nije produžen jer su izostali dobri rezultati i Evropa.

U Vojvodini ćete,  kao u Nišu, sarađivati sa Nikolom Drinčićem?

- On je po mnogo čemu poseban. Snažna je ličnost, veliki profesionalac, nenadmašan takmičar. Ako on izgara na terenu, onda su i ostali dužni da ga prate u tome. Drinčić je, bez sumnje, jedan od najboljih igrača koje sam trenirao, dragocen za Vojvodinu, istinski predvodnik ekipe, u svemu primer za ugled.

Nadate li da ćete u drugom mandatu u Vojodini uživati podršku navijača?

- To mora da se zasluži. Svojevremeno u početku u Novom Sadu nisam baš dočekan raširenih ruku, ni u Nišu prošle sezone nije bilo bolje. Međutim, kako su takmičenja odmicala, a mi pružali sve bolje partije i nizali dobre reultate, navijačka naklonost je u oba slučaja sve više rasla. Teško se do uspeha stiže bez navijača i zato se vredi žrtvovati kako bi ih pridobili. Ponavljam, to se ne naručuje, već se zaslužuje igrom, zalaganjem i postignutim rezultatima.

Da li se usuđujete da obećate trofeje?

- Umesto toga reći ću da je u novoj sezoni naš glavni cilj plasman na evropsku scenu. U prvenstvu da budemo visoko na tabeli, a u Kupu Srbije da doguramo što dalje, do samog kraja. Verujem da ćemo uspeti – samouveren je Nenad Lalatović, novi šef stručnog štaba Novosađana.