Ljubiša Tumbaković: Više puta sam bio kandidat za selektora, ni ovog puta nisam verovao...

Dobri poznavaoci fudbalskih (ne)prilika u Srbiji nemaju dilemu: Ljubiša Tumbaković je najbolji mogući izbor za rešavanje stručnih problema koji su sputali reprezentativce da pokažu i pruže sve što objektivno mogu.

To se lako može zaključiti i na osnovu Tumbakovićeve jučerašnje priče prilikom gostovanja u Sportskom žurnalu – listu s kojim „druguje“ od njegovog osnivanja i svog početka bavljenja trenerskim poslom.

Delom i zbog toga, ali i činjenice da je Sportski žurnal od prvog pominjanja moguće smene Mladena Krstajića najavio Ljubišu Tumbakovića kao njegovog naslednika i nije licitirao drugim potencijalnim kandidatima u trenucima mnogobrojnih spekulacija pojedinih medija i javnosti, imali smo čast da budemo prvi dnevni list u Srbiji koji je ugostio novog selektora.

Nekoliko puta figurirali ste kao kandidat za selektora, pa se to nije desilo, da li ste ovog puta verovali u izbor kada se prvi put vaše ime ponovo našlo među kandidatima?

- Više puta, ne nekoliko... od 1994. više puta sam bio kandidat za selektora ili u medijima postavljen za selektora i nisam verovao. Ni ovog puta nisam verovao... Bio sam na odmoru, pozvali su me ljudi iz saveza , razgovarao sam i posle nekoliko dana sve završilo.

Ljupko Petrović je izjavio da ste dobro rešenje, ali da ste u pogrešno vreme dobili šansu?

- Prepoznajem Ljupkovu rečenicu, moj je veliki, veliki prijatelj i rekao je to iz najbolje namere. To što je sad izgovorio, govorio je poslednjih 20 godina i u svakom intervju na tu temu ponavljao je da ja treba da budem selektor. A to isto mislim ja za njega, trebalo je da postane selektor u nekom periodu i jednostavno, to mu je pripadalo. Fudbal je njegov život i ta njegova rečenica je prelepa i na taj način treba i da se shvati.

Vaša karijera traje 39 godina i tek sad ste selektor svoje zemlje. Da li je za vas uvreda kad mlađi dobiju šansu pre vas sa tolikim iskustvom, odnosno kako uopšte doživljavate kad neko pravo iz kopački sedne na klupu i komanduje timom?

- Radi se o novim trendovima, nije to od skoro. Takav je slučaj bio sa  Bekenbauerom, Krojfom, pa i Zidanom, on je samo godinu dana bio trener Reala B, kasnije tri puta uzastopno prvak Evrope. Neki od njih su profitirali, neki nisu, izgubili su se, čak i Bekenbauer uprkos osvajanju SP 1990. posle čega je ostao u fudbalu, ali kao funkcioner.

Kakvom biste treneru pre dali šansu, onome koji je prošao faze razvoja, ili velikom asu?

- Ceo moj trenerski put bio je vrlo interesantan i to je nešto što bi trebalo da prođe svaki trener. Krenuo sam od primarne selekcije u amaterskom klubu, u istom počeo da radim sa seniorima, a zatim na primarnoj selekciji u profesionalnom klubu i u Kuvajtu i onda preuzeo prvi tim Partizana. Prošlo je 36 godina do mog dolaska za selektora Crne Gore. Svaki trener mora da prođe put sazrevanja, da se njemu samom svidi sopstveno fudbalsko ubeđenje. Fudbal evoluira iz godine u godinu, i trener mora da se prilagođava, napreduje, podrazumeva se prethodno i da se obrazuje.

Kompletan intervju sa Ljubišom Tumbakovićem možete da pročitate u broju Sportskog žurnala za 6. jul. Ukoliko želite da se pretplatite na elektronsko izdanje Žurnala kliknite OVDE.