Život piše drame. U slučaju Gorana Galešića, levog krila slovenačkog Kopra, često je znao da sklizne u tragediju.
Ili, tragikomediju, s obzirom na „kez” pri ispovedanju, šeretluk na lični račun, klimanje glavom na konstataciju fotoreportera Miroslava Todorovića da mu karijera sadrži filmske obrise.
– Zamislite, Lola Smiljanić me u prvi mah nije prepoznao?! A, kako i bi, tog leta 2010, kad sam zakoračio u Partizan, imao sam dugu kosu. Potpisao sam trogodišnji ugovor, očekivanja velika - mladi reprezentativac BiH. Ejjj, poredili su me sa Bambijem Tošićem – otvara ličnu Pandorinu kutiju Goran Galešić, u bašti hotela „Arena” na Pohorju.
Guglamo: Mondo, 20. jun 2010 – Galešić u Partizanu: „Hoću da igram kao Mesi!”
– A ja, posle sjajne igre za mladu reprezentaciju BiH protiv Italije, imao i ponudu Đenove, ugovor duži dve godine, HIT Gorici veća lova za trening kompenzaciju: sa Apenina 360.000, iz Srbije 120.000. Plus, Partizan bi iz dve rate, Slovenci ni da čuju.
Prevagnulo je srce:
– Čuj, Beograd, ludilo! Kontaktirao me je Albert Nađ, prosledio sam ga na „starijeg brata” Zorana Lemića, mog Banjalučanina. Navijao sam za Partizan, ujak, neverovatan Grobar, usadio mi je ljubav. Trener Sale Stanojević, ređam utakmice na pripremama, čak se i povredim...
Na Partizanovom sajtu piše: Goran (Ranko) Galešić – tri prijateljska – internacionalna meča...
– Partizan gazi ka Ligi šampiona, ali, avaj... Iz Gorice mole: „Vrati se”. Pojavljuje se čak i menadžer, Albanac, preti. Dobar sa Čeferinom, ništa od sertifikata! Crno-beli tad nisu imali lovu, jesu posle, kad su pobedili Anderleht, al' tad... Pobegao je i Moreira, bukvalno nestao...
Trebalo je da bude strpljiviji, ali...
– Telefoni, pretnje... Preko glave! Pozdravio sam se samo sa ekonomom Gavranom, uzeo dres sa brojem 11, prethodno – Lomićev, na stanicu i – kući!
Operacija meniskusa, „kriminalna” izdanja za HIT Goricu i pljuvanje novina, te – sezona za nezaborav: epitet najboljeg igrača lige.
I, na Lemićev savet, Beršot, no... Prvi put u Belgiji: klub je zbog problema predsednika sa gradom ubrzo izbačen u osmu ligu!
– U junu 2013, iz Kopra, zbog Igora Tudora prešao sam u Hajduk. Zvao me tad i Zahović u Maribor, ja u automobilu za Split, kaže: „Imaš sutra konferenciju”. Ja: „Ne znam, obećao sam Tudoru”. Zlatko: „Slušaj, tamo nećeš dobiti marjaša, oteraće te”. I, sve je bilo tako... Maribor uzme Ibraimija, uđe u Ligu šampiona.
Galešić se zacenio:
– Tudor, svaka mu čast, izvodio me po Splitu. Potpisao sam ugovor, čak i predstavljen. Jedni čestitaju, drugi prete, ne obraćam pažnju: debili na društvenim mrežama. Prva utakmica u Sloveniji protiv Zavrča, mislim - Torcida će da uleti na teren da me ubije: „Ko ti je deda, je li četnik?”
Tek početak...
– Novinari puste konferenciju iz Partizana, tražio sam je – nisam mogao da nađem, ne znam kako su iščupali. I, moj glas: Partizan mi je u srcu, dečački san... Kažu mi na Poljudu: „Bolje da si rekao da voliš Dinamo!”
Međutim, još je bilo nade...
– Tudor mi je dao sve: izvodio sam prekide, penale. Sedam dana pred Superkup sa Dinamom zove me majka, plače, razvlače me po medijima. Taman sam našao stan, al' sigurnije mi je da spavam na Poljudu. Kad, njih 15, tvrdo jezgro Torcide, kod direktora: zahtevaju da me oteraju. Predsednik Brbić (i dalje na funkciji) i nije bio za to, al'... Prelomim, neću zbog majke!
Nameće se: što potom nije skrenuo u Maribor?
– Eee, hteo sam ja... Zahović je legenda! Zvao sam ga, nije se javljao, pustim mu poruku: „Izvinite, sad bih došao”. Odgovorio je: „Vrata Maribora su ti uvek otvorena, ja ću da te ugostim, ali da dođeš na Pohorje, na skijanje”.
Smejemo se, šta drugo...
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
