Vukanović: Kako mogu u inostranstvo ako imam poziv Zvezde?

Mogao je uveliko da bude u Južnoj Koreji i u mirnijem ambijentu da zarađuje veći novac nego u Srbiji, ali ne bi Aleksa Vukanović bio što je danas – junak Zvezdinog plasmana u Ligu šampiona i remija vrednog pobede sa Jang bojsom! Bilo je sigurno trenutaka kada se u periodu manje minutaže pitao da li je povukao dobar potez kad je pri odlasku iz Napretka izabrao Marakanu umesto inostranstva, više neće jer je dobio potpunu satisfakciju ulaskom u istoriju najtrofejnijeg srpskog kluba.

- Sanjao sam o ovim trenucima kad sam dolazio u Zvezdu, a i pre toga. Ispunila mi se želja da se delimično ostvarim golom i plasmanom u Ligu šampiona, ali hoću još više i znam da moram da nastavim da se dokazujem – ističe posle (ne)prespavane noći Aleksa Vukanović.

Vratio je , na trenutak, Vukanović misli na dane kad je lomio gde će kao najbolji strelac Super lige iz Napretka. Danas poručuje da je izbor bio baš jednostavan.

- Kako mogu u inostranstvo ako imam poziv Zvezde? Zar da idem daleko ako se ne oprobam u našem najvećem klubu? Zvezda se ne odbija lako. Vratilo mi se na lep način, ali nisam još uradio sve što želim.

Aleksa se „pretplatio“ na golove za pamćenje u Zvezdinom dresu. Upisao je prvenac u večitom derbiju, a sada je stavio pečat i na plasman u Ligu šampiona.

- Oba gola su mi draga, teško je da se opredelim koji je više u srcu. Ostaće i jedna i drugi. Hvala Bogu da smo ušli u Ligu šampiona, jedino je to bitno, potpuno je nebitno da li sam strelac bio ja ili neko drugi.

Vukanovićeva izjava pet minuta posle meča odisala je skromnošću, rekao je da nije junak i da je samo pion koji je odradio deo posla u „šah-partiji“. Nije promenio stav ni dan kasnije.

- Tako gledam sebe, timski sam igrač. Možda bih bio posebna i junak da sam predriblao sve od svog šesnaesterca i dao gol, ali nema toga u fudbalu. Marin je odradio veliki posa, Rodić sjajno centrirao, to ne sme da se zaboravi. Prepričavaće se i pamtiti šta smo postigli, zasluga je svih od golmana Borjana do špica Boaćija.

Upravo je od Boaćija krenula gol-akcija, odlično je fintom prebacio loptu na drugu stranu. Ostalo je istorija, pečatirana reakcijom Vukanovića u stilu starih engleskih golgetera. Videlo se i po toj reakciji da je u suštini više centarfor nego krilo.

- Napadač sam. Uvučem se u sredinu kade vidim da je neko drugi na boku. Rodić me je pogodio idealno, onda je meni ostao zadatak da matiram njihovog golmana i srećan sam da sam uspeo.

Kao krilni napadač, imao je Vukanović mnogo taktičkih zadataka. Izgarao je u defanzivi na oba susreta sa Jang bojsom, veliko je umeće da je uspeo u takvim okolnostima da se iskaže u šesnaestercu rivala.

- Moram još da radim na defanzivi, mada sam je popravio od kako sam došao. Nije mi problem, radim šta šef zahteva. Mateo i ja smo učinili koliko smo mogli na tom planu, verujem da je stručni štab zadovoljan.

Ne razmišlja Aleksa previše ko bi od velikana mogao da stigne na Marakanu, uz poruku da se neće uplašiti nikoga.

- Pokazala je Zvezda i prošle godine u Ligi šampiona da može da sruši velike ekipe. Mirno čekamo rivale, ko god da dođe biće spektakl.