.jpg)
Piše: Danilo Šotra
Pre četrdesetak godina glasoviti Mladen Delić u Splitu je uskliknuo, sada legendarne reči „Ljudi, pa zar je to moguće!“. Reči čuvenog reportera odnosile su se na pobedonosni gol Ljube Radanovića protiv fudbalera Bugarske, ostale su zabeležene i upamćene dan danas!
Ko bi rekao da bismo mi mogli da upotrebimo iste reči u osvrtu na utakmicu Srbija – Španija u svetskom košarkaškom kupu, samo sa do kraja negativnom konotacijom! Jer, valjda nema čoveka koji bi mogao da pomisli da košarkaši koji su do juče nosili epitet najvećeg favorita za titulu prvaka sveta, mogu da igraju tako slabo kao naši ljubimci period sredinom utakmice protiv prvog ozbiljnijeg rivala u Kini!
Mnogo toga sam preturio preko glave, ali sam ostao zabezeknut onim što sam video za dvadesetak minuta, od finiša prve, do početnih minuta treće četvrtine!
U anale basketa ostaće zapisano da su u tom periodu naši mezimci ostvarili minus od čak tridesetak poena!!!???
Rekli bismo, onako iz čista mira dobismo tojagom po glavi, baš onako kako sam napisao u prethodnom komentaru. Pogledajte pažljivo u statistiku, kompletan utisak, osim donekle skoka, katastrofalan je po naš tim. To se naročito odnosi na šut za tri poena, kao i izgubljene i osvojene lopte, a ništa uspešniji nismo bili ni prilikom asistiranja. Ispada da smo mišiće trenirali u mečevima protiv autsajdera, prvi jači rival nam je očitao nezaboravnu lekciju. Sa samo jednim raspoloženim igračem (Bogdanović) ne može se protiv odlične Španije.
Da bi utisak bio kompletan pobrinuo se najbolji centar sveta, Nikola Jokić, koji je sebi dozvolio luksuz da bude izbačen iz igre već početkom drugog poluvremena. Bilo šta bilo, as takvog kalibra ne bi smeo tako nešto sebi da dozvoli ni po koju cenu, bez obzira šta se zbivalo na parketu!
Da razmotrimo sadašnju situaciju. Imamo grdnu sreću što je ovakav sistem takmičenja, pa jedan poraz u konačnom bilansu ne mora da ima bilo kakav uticaj, osim psihološkog. Naravno, ukoliko se naši momci na vreme opamete i pokažu da toliki očaravajući epiteti nisu plod pogrešnih procena širom planete.
Elem, umesto u Šangaj, sada ćemo na duže putovanje u anonimni Donguan na metu nepredvidivim Gaučosima koji su za tri klase jači od već upisanog nam rivala u četvrtfinalu, Poljske. To nije ceo ceh! Ako pobedimo Argentince, što nesumnjivo možemo, u polufinalu ćemo sa 90 odsto verovatnoće naleteti na najopasnijeg mogućeg rivala – Amerikance.
Šta god da se sa njima zbivalo, bez obzira u kakvom sastavu igrali, teško bih se usudio da se kladim protiv njih! Znači, sami sebe smo neshvatljivo doveli u situaciju da strepimo za plasman u finale, što smo, širom zemlje, prepotentni kao i obično, uzimali maltene kao završenu stvar!
Pogledajmo kako stoje stvari i na onom drugom, za mene isto tako bitnom frontu: overi olimpijske vize. Da bismo ostvarili taj cilj moramo da zauzmemo jedno od prvih sedam mesta, s tim da ispred nas bude samo jedna evropska selekcija. Tu su nam najozbiljniji i rekao bih jedini, rivali Španija i Francuska, pošto ne verujem da nas mogu ugroziti Poljska i Češka, kojoj je protiv Grčke dovoljan poraz od 11 poena razlike da bi se plasirala u četvrtfinale.
Kada se sve sabere, sami sebi smo do maksimuma zakomplikovali život! Izlaz iz ovog lavirinta nesumnjivo postoji, ali samo uz maksimum angažovanja svih pojedinaca u timu. Vreme je da se odviknemo od raznoraznih sujeta, preuranjenih slavodobitničkih hvalisanja i najzad shvatimo da se sportom, naročito košarkom, bavi još neko u svetu! Osim Srba, naravno!
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
