U leto je ušao leteći, već početkom juna na Kipru trag u pesku ostavio je Strahinja Jovančević na 7,95 m.
Lični rekord na otvorenim borilištima mu je samo četiri centimetra bolji. Činilo se da ga ništa neće zaustaviti da nadmaši normu od 8,17 m za Prvenstvo sveta u Dohi.
– Šteta što se nije pojavio u Dohi, jer se u finale ulazilo sa 7,89 metara – kaže Strahinjin otac i trener Milorad.
– Bilo mu je mesto među tim momcima.
Podseća i šta je razlog.
– Planirali smo da tek nekoliko dana kasnije u hrvatskom Vrbovcu sredinom juna preleti osam metara, jer je bio brži nego ikada, a ovaj element je važan za njegove skokove. Nažalost, nategao je bio zadnju ložu i morao je da odustane.
Oporavio se Strahinja brzo i krenuo ka mitingu u Beranama početkom jula, ali je sedam dana ranije osetio slabost.
– Jak virus ga je lomio u tom periodu. Nikada se nije duže oporavljao. Sve ga je to iscrpelo pa je uspeo samo da poslednjeg dana za ispunjavanje norme za Katar, šestog septembra, dosegne u Novom Sadu 7,88 metara i to je bio kraj sezone – rekapituliše Milorad Jovančević.
S obzirom da su povrede Strahinjini najozbiljniji rivali, medicinski tim na čelu s doktorom Jovanom Đurovićem, koji pretežno živi i radi u Londonu (ali često dolazi u Srbiju), odlučio je da priđe drugačije.
– Prijatelj doktora Đurovića, doktor Hajtman, Libanac, imunolog iz klinike „Biokonstra“ i njegova supruga, Engleskinja, primenjuju potpuno novi metod ispitivanja zdravlja. Testiraju sve: želudac, krv, pljuvačku, da ne nabrajam dalje, ali dovoljno je reći da proveravaju i kosu – prenosi iskustvo nacionalni rekorder u dvorani...
Kompletan tekst možete da pročitate u broju Sportskog žurnala za 17. oktobar. Ukoliko želite da se pretplatite na elektronsko izdanje Žurnala kliknite OVDE.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
