KORNER: Nikad ujednačenija Super liga

Piše: Zlatibor Repić

Psihologija kao jedan od najvažnijih segmenata u kreiranju uspeha iz kola u kolo dolazi do izražaja na superligaškim terenima.

Primer Partizana najbolje potvrđuje koliko pristup utakmici i misli usmerene više na sledećeg protivnika mogu da se obiju o glavu favoritima.

Crno-beli su porazu od Voždovca dopisali i neuspeh u okršaju sa Mladošću u Lučanima i u ne baš lepom raspoloženju dočekuju duel sa Mančester junajtedom u četvrtak.

Ne bi, ipak, uvek trebalo samo da loš ulaz u utakmicu i katastrofalnu realizaciju kakvu su crno-beli ispoljili u Dragačevu, navodimo kao uzrok iznenađenja.

Proteklih 12 kola šampionata Srbije pokazali su da je ujednačenost ekipa veća nego prethodnih godina.

Mladost je u subotu potvrdila da će biti čvrst orah svim rivalima, Voždovac je to već nagovestio dve nedelje ranije, uz prošlosezonski hit Radnički, TSC koji posustaje, ali je ipak, i dalje prijatno iznenađenje elite, poletni i teško savladivi tim Čukaričkog, uz solidni Spartak, Proleter i Javor, za sada posrnuli Napredak, iako ima dosta velikog potencijala u tom timu, elitni rang je nešto drugo u odnosu na prethodne sezone.

Nije u pitanju samo umor večitih od Evrope. Ni Crvena zvezda, poražena jedino u večitom derbiju, ne dolazi lako do bodova kao u ranijim prvenstvima.

Ugroženi Rad nije tako lako izgubio na Marakani, da ne pominjemo duel prvaka sa Inđijom i sudijsku lakrdiju u finišu za preokret branioca titule.

Još kad bi nazovi autsajderi uvek igrali hrabro, odvažno, bez preteranog poštovanja prema favoritima, gledali bismo još uzbudljivije mečeve.

Takmičarska tenzija i smanjivanje razlike između velikih i malih je ono što dugoročno može da nam donese korist.

Neophodno je samo da se nastavi u istom ritmu, da nijednom timu noge ne klicaju bez obzira da li dolaze u goste učesniku Lige šampiona ili Lige Evrope.

Čak i uplitanje nečasnih (sudijskih) radnji ne bi smelo da promeni cilj svake ekipe da veruje u sebe i kad protiv sebe ima više od 11 protivničkih igrača.