KORNER: Pustoš u eliti, nastavljen trend loše posete u Super ligi

Piše: Zlatibor Repić

U minula dva kola na tribinama je bilo manje od 19.000 gledalaca, što je brojka normalna za jednu utakmicu ne samo u svetu već i na našim prostorima u lepša vremena.

Dok se zemlja raspadala početkom devedesetih nije bilo večitog derbija bez punog stadiona, 1992. je čak 80.000 ljudi posmatralo naše najveće klubove na Marakani, gde danas ni kad dolaze evropski velikani ne može da stane toliko ljudi.

Crvena zvezda i Partizan drugi put u poslednje tri sezone zajedno provode jesen na evropskoj sceni. Ni jedni, ni drugi, međutim, nemaju zbog toga više publike u Super ligi.

Čak je i gostovanje crveno-belih u Novom Sadu prestalo da bude događaj, pa se tako u subotu protiv Proletera na tribinama „Karađorđa” okupilo samo 2.500 ljudi. Inđija je posle osam i po godina u društvu najboljih, a u subotu je gledalo tek 400 ljudi.

Ako se interesovanje za fudbal u Srbiji povremeno poveća to važi samo za večiti derbi i međunarodne utakmice, uvertire komšija sa Topčiderskog brda očigledno ne zanimaju ni šestinu tih istih navijača.

Teško je u ovakvoj situaciji popuniti tribine. Kvalitet, uprkos boljim igrama i rezultatima večitih na evropskoj sceni, nije na zavidnom nivou, a najviše iz tih razloga, ali i opšte besparice, ljudima fudbal odavno nije omiljena zanimacija.

Kako već dugo tavorimo na tom planu, ne preostaje nam ništa drugo nego da se pomirimo sa poražavajućim podacima.

Niko nema čarobni štapić da odjednom ponovo zainteresuje ljude za nešto što im odavno nije u fokusu.

Ostali su oni najverniji, nekoliko hiljada onih kojima nije bitan značaj utakmice i važnost bodova.

Upravo zbog njih u elitnom rangu morali bismo da imamo pre svega bolje suđenje i manje sumnji u regularnost.

Ukoliko izgubimo i mali broj entuzijasta i fudbalskih zaljubljenika onda bismo još dublje tonuli u beznađe, ionako ni sad nemamo ideju kako da popularnost domaće lige podignemo na viši nivo.