TIHI HEROJ - Kovač: Hoću uspeh na kvalifikacijama, hoću novu medalju, zlato, imam veliku ambiciju, porasli su apetiti

Doživeo je ovacije te nedelje, 29. septembra 2019. kad je završio na ramenima momaka koji su ga bacali uvis. Od trenutka kada je Slobodan Boba Kovač, zajedno sa reprezentativcima osvojio zlato i vratio na tron srpski tim iz 2011. godine. Postao je „tihi heroj”.

Isti taj Kovač 2019. godinu pamtiće po zlatu, ali i fudbalskim žargonom rečeno, het-triku koji je napravio. Objedinio je titulu najboljeg trenera u Evropi u izboru CEV (Evropske odbojkaške konfederacije), Olimpijskog komiteta Srbije i Odbojkaškog saveza Srbije. Malo li je?!

- Lična satisfakcija to je sigurno. San se ostvaruje. Da se razumemo, ponosan sam na moj trenerski rad. Deset godina je iza mene, uspesi sa pojedinim reprezentacijama, prvi put u njihovoj istoriji. I sa klubovima u kojima sam radio. Ali, ovo je moja reprezentacija, moja zemlja. I nagrade ne bi bilo, da nema dobrih igrača – počeo je Kovač svoju novogodišnju bajku.

Da li se i po čemu razlikuju ova Nova godina i Božić?

- Samo zato što su obaveze velike pred nama, kvalifikacioni turnir. Nije važno osvojiti medalju, već biti prvi, jer samo pobednik ide na Olimpijske igre u Tokiju. Nama će Nova godina i Božić da budu posle takmičenja.

Čuvena je priča o Vama i pecanju, trenucima opuštanja. Kada biste ulovili zlatnu ribicu, koja bi bila želja?

- Prva i osnovna želja zdravlje meni i familiji i to je normalno. Svim ljudima. Druga su sportski rezultati, pomenute kvalifikacije na Olimpijske igre, ali se ne zadovoljavam time. Hoću uspeh na kvalifikacijama, hoću novu medalju, zlato, imam veliku ambiciju. Porasli su apetiti. Treneri, sportisti moraju da imaju visoke ciljeve, a ja sam izuzetno ambiciozan. Ovo je samo jedan korak prema nečem mnogo višem. Daleko od toga da sam nezadovoljan. Ali, želim da napredujem, budem još bolji, i prenesem to igračima.

Berlinski zid je jednom srušen u istoriji. Može li da padne i ovaj odbojkaški?

- Glavom kroz zid, pa da probamo (smeh). Znam da ćemo da damo sve od sebe. Ne znam, da li ćemo ga probiti, da li ćemo pobediti sve utakmice, ali poslednju hoćemo. Da, tu najvažniju i da se kvalifikujemo. Ovo je sjajna generacija, bio bi veliki neuspeh, njihov lični, da ne idu na Igre, a zaslužili su.

Šta biste poručili dušebrižnicima, a šta onima koji Vas podržavaju?

- Uvek imate onih koji leče komplekse preko tastature, da znaju bolje ili da neko nije u pravu. Sa ovih deset prstiju došao sam dovde. Uspesi koje smo pravili nismo pravili na osnovu guranja, već dobrog i napornog rada uz sreću koja nam je bila neophodna. Probijali smo gde je bilo najteže. Ako to nije dokaz da poznajemo materiju, onda ne znam šta je?!

Šta Vam je vodilja, kako razmišljate pred put u Berlin?

- Italijani imaju sjajnu izreku - hteo si bicikl, evo ti sada, motaj pedale, tako ću i ja sa momcima na turniru. Hteli smo da budemo ovde, svi se bore da budu reprezentativci Srbije i tu su. Ja sam hteo da budem selektor. Vozićemo bicikl do Berlina i Tokija – smeje se Boba Kovač, i u istom takvom raspoloženju dočekuje turnir u Berlinu.

Kompletan tekst možete da pročitate u novogodišnjem trobroju Sportskog žurnala za 31. decembar, 1. i 2. januar. Ukoliko želite da se pretplatite na elektronsko izdanje Žurnala kliknite OVDE.