Emir Bekrić odlučio da okači sprinterice o klin

Kratka SMS poruka: „Možemo li da se čujemo, želeo bih da porazgovaramo o nečemu za mene veoma bitnom“. Kada takvu inicijativu uputi Emir Bekrić, najbolji atletičar Srbije u dosadašnjem toku 21. veka, osvajač nekoliko evropskih i jedine svetske seniorske medalje za našu zemlju na otvorenim borilištima (na 400 m prepone nacionalnim rekordom 48,05), jasno je da je odgovor glasio: „Naravno“.

– Početak mog bavljenja sportom bio je povezan sa „Sportskim žurnalom“, pa bih hteo da se i na kraju karijere oglasim na njegovim stranicama – objasnio je Emir na početku razgovora.

Hvala na poverenju, ali za kada zakazujemo taj intervju? Za 2020. i koju godinu?

– Za Božićni broj ove godine – rekao je uz osmeh Emir, prihvativši šalu.

Imate 28 godina (rođen je 14. marta 1991.), što je za disciplinu 400 metara preko prepona pubertet, jer ona zahteva iskustvo?

– Nemam više želju, ni volju. Dao sam kao atletičar sve što imam, što se tiče moje posvećenosti. Ne mogu više da pružim da bih išao putem kojim sam išao. Ali ne bih želeo da pričam o nečemu negativnom, već samo lepom, jer mi je ovaj sport doneo uglavnom najlepše momente mog dosadašnjeg života.

Zatečeni smo temom. S obzirom da su se Dragutin Topić i Dragan Perić, takođe na stranama „Sportskog žurnala“ opraštali od karijere (mada mnogo kasnije, posle 40. godine).

Kompletan tekst možete da pročitate u božićnom dvobroju Sportskog žurnala za 6. i 7. januar. Ukoliko želite da se pretplatite na elektronsko izdanje Žurnala kliknite OVDE.