KORNER: Skupa cena pozajmice za Voždovčane

Piše: Zlatibor Repić

Pozajmice igrača praktikuju se dugi niz godina u čitavom svetu. U Srbiji su do pre desetak godina postojale i dvojne registracije, ali su ukinute jer se procenilo da ne doprinose regularnosti takmičenja jer su matični klubovi mogli kad zažele da ih vrate u svoje ekipe.

Evropski timovi, posebno velikani, kad ustupe igrača drugom klubu u ugovoru o pozajmici unesu stavku da oni nemaju pravo da igraju protiv ekipa čiji su članovi.

Takva odredba je logična, pogotovo što se dešava da se plate igrača zbog visokih ugovora dele na pola ili manje procenata, pa pojedini fudbaleri dobijaju novac iz sadašnje i prethodne sredine.

Srpski klubovi nisu propisali zabranu svojim igračima da budu na terenu u dresovima timova gde su na privremenom radu.

Najsvežiji primer su Voždovac i Inđija. Zmajevi su zimus pozajmili Inđijcima Stefana Purtića i Ognjena Krasića.

Voždovčani su znali da će u ranoj fazi proleća da gostuju u sremskoj ravnici, ne i da će pre toga izgubiti sve četiri prvenstvene utakmice.

Objašnjenje Jovana Damjanovića, sportskog direktora superligaša sa Dušanovca, je da je u klupskom interesu da pozajmljeni igrači imaju status standardnih prvotimaca i što više budu na terenu, pa makar im rival bio i klub sa kojim su pod ugovorom.

Jedan od uzroka poraza Voždovca u Inđiji je što je Stefan Purtić četi Aleksandra Janjića golom u 26. minutu otvorio put ka pobedi.

Ako ništa drugo Purtić je naterao Zmajeve da dobro razmisle kad budu igrači slali na pozajmice.

Ne zbog dozvole da ustupljeni fudbaleri zauzmu mesta u protivničkim timovima kad međusobno odmeravaju snage, već zbog loše procene.

Neko ko je, poput Stefana, odigrao 16 od 20 utakmica za Voždovčane u jesenjem delu prvenstva, zaslužio je da i dalje ostane u istoj sredini, bez obzira koje su novajlije stigle na krov tržnog centra „Stadion”.