Reprezentacija NR Kine u rvanju u sve tri discipline, od 19. februara do 15. marta pripremala se za azijske olimpijske kvalifikaicje u Kniću, nadomak Kragujevca.
Baza u Šumadiji bio je hotel „Ravni gaj“ u čijoj sali su bile instalirane tri strunjače i teretana. U rvačkoj delegaciji iz najmnogoljudnije zemlje sveta bila je 51 osoba. Njihov domaćin bio je Rvački savez Srbije, a Vojislav Trajković, trener šampionskog Proletera, bio je prvi operativac organizacije pripremnog perioda Kineza i sve vreme je proveo s njima.
- Nije mi bilo svejedno kad smo se rastali, emocije su proradile. Postrojili su se ispred hotela, njihov glavni trener zahvalio je državi Srbiji, Rvačkom savezu, i meni. Aplaudirali su mi na rastanku, bili nasmejani. Bio sam uz njih 24 časa, ustajao prvi, legao poslednji. Brinuo sam da imaju sve što treba - kaže Trajković.
Izjavili ste da su zahvalni Srbiji do neba?
- Baš tako. Inicijativa je krenula od Nenada Lalovića, predsednika Svetske rvačke federacije (UVV) i Rvačkog saveza Kine. Za vreme Evropskog prvenstva u Rimu Lalović je izložio plan. Druge evropske zemlje nisu želele da ih prime, u Kini je uveliko krenula epidemija koronavirusa i plašili su se. Srbija i RSS su ih prihvatili otvorenog srca. Ovo nije bila samo sportska, već i humana akcija i odmah posle Evropskog prvenstva u Italiji sve smo organizovali.
Bili ste u ličnom kontaktu, da li je postojao strah?
- Nije. Pregledani su u Kini, potom u Nemačkoj, preko koje su doputovali u Srbiju, pa na našem aerodromu „Nikola Tesla“. U Kniću su kontrolisali temperaturu i dostavljali zdravstvenom centru. U ekipi su imali troje lekara, fizioterapeuta i sve je funkcionisalo. Oni su naši prijatelji i trebalo je videti i čuti razgovore kad su ih u Kniću posetili Nenad Lalović i predsednik Saveza Željko Trajković. Bili su prisutni i predstavnici kineske ambasade, o koliko velikom prijateljstvu se radi. S pažnjom sam pre dva dana gledao i slušao ambasadorku Kine u Beogradu, Čen Bo. Njene reči da smo čelični prijatelji su me oduševile. To je istina i prijateljstvo se reflektuje kad si u nevolji. To najbolje vidimo u pandamiji koronavirusa i njihovoj pomoći.
Ostali ste u kontaktu?
- Odmah su se javili po dolasku u Kinu. Poslali su mi više fotografija. Smestili su ih u karantin u kojem će provesti 14 dana i svako je u zasebnoj sobi. Rekli su da je situacija daleko bolja u odnosu na pre mesec dana i da će posle karantina, nastaviti pripreme. Zvao me i jedan od njihovih trenera, inače je Rus, i rekao da se držim, i da će sve ovo proći.
Da li je tačno da su vas zvali u Kinu da radite kao trener?
- Jesu. Posle desetak dana priprema, počeli su izokola da govore o tome. Na kraju su rekli da ugovor bude na dve godine, da bi imao svu njihovu podršku. Zahvalio sam se i odgovorio da pričekamo, da treba da se konsultujem s porodicom. Cene nas u svim oblastima, tamo su nekada radili naši treneri. Poznajemo se sa svetskih i drugih takmičenja, dugo vremena ovde sam proveo sa njihovim trenerom Ci Kui Juanom, tim liderom Zinong He, i tim menadžerom Čan Šan Čin.
Kad su kineski reprezentativci odlazili iz Srbije, Vojislavu Trajkoviću su uručili poklon.
- Dobio sam sportsku jaknu s grbom NR Kine i velikim natpisom na leđima. Kad sam je obukao i u Zrenjaninu izašao na ulicu, više njih me pitalo odakle mi, a jedan čovek je tražio da mu je prodam. Naš narod voli Kinu i Kineze.
SINOVI TRENIRAJU PLIVANjE
Sa suprugom Helenom, Vojislav Trajković ima dva sina i oba su sportisti. Zavoleli su plivanje kao dečaci.
Nikola (1994) je diplimorao na UMBC Univerzitetu u Merilendu (SAD). Radi tamo kao pomoćni trener. Bio je višestruki prvak i rekorder države u svim uzrasnim kategorijama na 100 prsno i 200 i 400 mešovito.
- Luka je četiri godine mlađi od Nikole i na trećoj je godini Fakulteta za fizičko vaspitanje novosadskog Univerziteta. Bio je pionirski prvak države u plivanju, pa je prešao među vaterpoliste i pet sezona je u Proleteru. Jednu je igrao za Kikindu. Volim što su u sportu i što su posvećeni. Sa suprugom Elom bio sam kod Nikole kad je diplomirao, dobio je posao, radi s mlađim plivačima i dobro mu je u SAD - ponosan je Vojislav Trajković.
GVOZDENA SAMODISCIPLINA
Trajković je dosta pričao sa gostima iz Kine o virusu korona.
- U Vuhanu nije bilo ljudi na ulicama, kad je izdata naredba svi su se povinovali. Iz zgrade je mogao da izađe jedan član porodice s overenim papirom na izlasku i da morao je da se vrati za dva sata. I svi su to poštovali.
Tu je velika razlika zmeđu nas i Kineza, smatra Trajković.
- Treba nam više discipline i odgovornosti. Ne mogu da verujem da ljudi napuštaju samoizolaciju. Država je donela dobre mere, slušao sam predsednika Aleksandra Vučića i premijerku Anu Brnabić i treba da se pridržavamo rečenog. Ovo je previše ozbiljno za zdravlje i život svih nas, da bi se igrali i neodgovorno ponašali.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
