Tog 7. aprila 1982. godine se pisala istorija. Čair je bio pun kao oko, a na njemu igrao u to vreme sjajni Hamburger. Sat i po pre utakmice na tribinama se okupilo 25.000 svedoka, a ispred stadiona ostale hiljade i hiljade. Majčin sine, to je trebalo doživeti.
Do te 1981/82 sezone Niš je bio poznat po Elektronskoj industriji (EI), čuvenoj „Ćele kuli” koju je turska vlast početkom 19. veka izgradila od lobanja srpskih vojnika.
Pola SFRJ je imalo kolor televizore proizvedene u ovom gradu, a te jeseni prodaja je rapidno porasla zbog blistavih rezultata Radničkog. Te godine je jedna niška mladost otišla u večnost.
Predvođen trenerom Dušanom Nenkovićem, koji je pričao malo, a znao mnogo, Radnički je stigao do polufinala Kupa UEFA. Nišlije do tada nisu imale organizovanu navijačku grupu. Osnovana je koju godinu kasnije.
Dobila je ime „Meraklije” i nepogrešivo odgovara najboljoj generaciji kluba u istoriji. Te godine je Radnički baš „meračio”, a Evropa se pitala: „Kude je taj Niš?”
U Kupu UEFA su igrali drugoplasirani, trećeplasirani, četvrtoplasirani i bio je neuporedivo kvalitetnije takmičenje od današnje Lige Evrope.
Prethodno je Radnički eliminisao Napoli, Grashopers, Fejenord, Dandi junajted i na red je došao Hamburger u čijem timu je bilo pet reprezentativaca Nemačke.
Ni činjenica da su imali bar tridesetostruko manji budžet nije uplašila igrače Radničkog. Pre utakmice su bili u karantinu u Sićevu, a veliki hendikep je predstavljala činjenica da zbog žutih kartona i timu nije bilo centarhalfa Aleksandra Panajotovića.
Prvo poluvreme je završeno bez golova. U nastavku je Sanid Beganović vodećim golom prouzrokovao blaži tektonski poremećaj na tribinama. Izjednačio je Fon Hesen u 57. minutu.
Pobednički gol Milovana Obradovića predstavlja malo remek delo i ostao je u sećanju. U finišu utakmice Đorđević je imao odličnu šansu za treći gol, ali je mreža ostala netaknuta.
– Ta utakmica sa Hamburgerom bila je kruna jedne generacije, koja je po-stigla uspeh o kojem se i dan danas govori kao o nečemu najlepšem što je ovaj klub i grad doživeo. Nemci su u to vreme bili najbolja ekipa u Evropi. Naravno, meni će taj meč ostati urezan u sećanje i zbog pobedonosnog gola koji sam posti-gao. Primio sam loptu negde na centru i onda krenuo u prodor, prešao nekoliko igrača Hamburgera i savladao Štajna – i sada se odlično seća gola Obradović, popularni Drda.
Sa tog duela treba izdvojiti još jedan detalj koji je današnjim trenerima nezamisliv i teško će da poveruju. Najopasniji igrač gostiju je bio gorostasni Horst Hrubeš standardni reprezentativac i golgeter Nemačke.
Bio je buka i bes, strah i trepet za uplašene. Zadatak da ga čuva je dobio Miloš Drizić, najmlađi prvotimac Nišlija. Nenković mu je dan pre utakmice to saopštio i upozorio ga da će biti zamenjen ako načini ijedan faul nad njim.
– Mlađi si, brži od njega, više skačeš i nema razloga da ga fauliraš. Ako to učiniš zameniću te – rekao je Duca Nenković u kojem je ležalo veliko i mirno iskustvo.
Drizić je, naravno, zadatak odradio besprekorno. Hrubeš se nije video. Sećanja naviru, javljaju se priče, godine idu, a život nemilosrdno prolazi.
Jugoslovenska fudbalska liga je moj mladalački zavičaj od kojeg se već godinama, sa lošim uspehom lečim. Dovoljno sam star da mogu da poredim vremena, fudbal, igrače, trenere. Ovakve utakmice inficiraju, dok je danas sramota pojedine i gledati.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
