Možda tada nismo bili ni svesni sopstvene snage. Ili, možda su današnje reči Đorđa Tomića najbolje objašnjenje čudesnih igara reprezentativaca Srbije u vreme dok ih je sa klupe u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u Južnoj Africi, predvodio Radomir Antić.
- Bio je ubeđen u sve što radi, ali važnije od toga, Radomir Antić uspevao je da priđe svakom fudbaleru i ubedi ga da je bolji, kvalitetniji, jači, nego što objektivno jeste. Bio je sposoban da ubedi igrača da može da leti... Igrači su mu verovali...
Povratak samopouzdanja reprezentativaca prouzrokovao je povratak poverenja navijača, počeo je ponovo da se vraća davno srušeni kult reprezentacije. Naizgled, sve je u igri Antićeve Srbije bilo jednostavno...
I ko zna šta bi se događalo sa srpskim fudbalom u leto 2010, da reprezentaciju na Svetskom prvenstvo nije pratio serijal pehova: neshvatljivo napravljen penal za poraz od Gane i ubedljivo najbolja igra pod Antićevim rukovodstvom u prvom poluvremenu utakmice sa Australijom bez datog gola, nedosuđen jedanaesterac u poslednjem minutu za prolaz grupe posle koje se otvarao put ka svetskom fudbalskom sazvežđu...
Sve se u Južnoj Africi srušilo što je bilo lepo, ali možda tek danas s ushićenjem, kad Radomira Antića više nema, ostaje nam da se prisećamo utakmica sa Austrijom, Rumunijom i Nemačkom u kojima je Srbija igrala čudesni fudbal.
.jpg)
AUSTRIJA – SRBIJA 1:3 (15. oktobar 2008.)
Snovi ili java?! Kao najstrašniji tajfun Orlovi su preleteli Alpe i oduvali Austriju! Za domaćina Evropskog prvenstva koji je pobedom nad Francuskom najavio juriš ka Mondijalu, sećanje na sredu postaće noćna mora.
Za Srbe će veče 15. dana u oktobru 2008. ostati upamćeno kao najlepše u poslednjih 18 godina. Dugo će u očima svakog Srbina koji voli fudbal blistati slika u kojoj Antićevi Orlovi slave u Beču: Austrija – Srbija 1:3.
Velika Srbija! I ne samo sinoć. Bila je velika i u porazu u Parizu, još veća u pobedi nad Litvanijom, a u Beču veća od Alpa! Najavio je Radomir Antić da će napasti Austrijance, ali je njegova priča postala validna tek kad je izdiktirao sastav tima za protokol nezaboravnog meča. Zbog povrede Krstajića, priliku je dobio Luković, sve ostalo bilo je slično kao protiv Litvanije, nikako i isto, jer je Srbija u Beču zaigrala u formaciji 4-2-4!
Pukovnnik ili pokojnik!? Devizu svog selektora prihvatili su i fudbaleri Radomira Antića. Omogućili su mu da u fudbalskom ratu sa Karelom Bruknerom dobije čin generala. Sa takvom taktikom Antića, Bruknerov tim bio je osuđen na propast koju je na kraju i doživeo.
Razvukao je Antić odbranu Austrije kao testo i četvorici defanzivaca domaćina suprostavio kvartet pred kojim ne bi odolela nijedna odbrana na svetu. Krasić sa desnog krila, Jovanović sa levog, a u sredini Pantelić i Žigić, dovodili su do očaja igrače ispred nemoćnog da bilo šta učini golmana Maningera.
Shvatili su Austrijanci da se Srbi ne šale u 14. minutu kad je Miloš Krasić strahovitim katapultom naterao Maningera da prvi put izvadi loptu iz mreže (0:1), ostali skamenjeni kad je Pantelićev šut odbranila desna golmanova stativa, a Jovanović ih naterao da još jednom krenu sa centra (0:2) i definitivno poniženi lažnjakom najmlađeg među Srbima – Ivana Obradovića u 24 minutu (1:3).
Strašnih deset minuta srpskog tima i pakla za Austrijance stvorili s sliku kakvu niko nije očekivao u Beču više od 40.000 Austrijanaca je zanemelo, 8.000 Srba stvorilo je ambijent kao da se igra na Marakani.
I šteta je što do poluvremena Maninger nije savladan bar još dva puta jer su naši reprezentativci toliko bili superiorni da se činilo da u svakom napadu mogu da postignu gol.
RUMUNIJA – SRBIJA 2:3 (29. mart 2009.)
Srbija hita ka Južnoj Africi. Veličanstvenom igrom Orlovi su pobedili Rumuniju u Konstanci i na polovini puta ka završnom turniru Prvenstva sveta ostali prvi u jatu iz sedme grupe. Jedan protivnik je precrtan, mondijalska viza kovaće se u Beogradu: Rumunija – Srbija 2:3 (0:2).
Orlovi su imali turbulentan let. Vinuli su se do visine s koje se vidi Južna Afrika, zatim se spustili do neizvesnosti na koju će stranu, još jednom naglo uzleteli, da bi na kraju ne birajući sredstva, ginući za svaku loptu, sačuvali dragoceni trijumf.
Igrala je Srbija u prvom poluvremenu kako je selektor Antić obećao. Odbrana je bila granitna, vezni red virtouzan, napad - efikasan. Gledali smo gotovo idealnu reprezentaciju, bez izgubljene lopte i nerešive situacije...
Predvođeni maestralnim kapitenom Dejanom Stankovićem, apsolutnim vladarom sredine terena, reprezentativci Srbije veliki deo posla i u Konstanci su završili u prvom poluvremenu. Logično, jer ni Rumuni kao ni Austrijanci pre njih nisu očekivali da će se Radomir Antić opet drznuti i s toliko ofanzivnih igrača ući u bitku za bodove na „vrućem terenu“. Prevarili su se...
Prvi gol postigao je Jovanović u 17, pošto je odbijenu loptu od stative posle Krasićevog šuta, sproveo u mrežu (0:1), a drugi je bio autogol Stojkua u 44, posle odličnog Krasićevog kornera i nebeskog skoka Vidića... Marika je u 50. minutu izbegao ofsajd i lobovao Stojkovića za 1:2, a u 59, posle Krasićevog kornera i karambola u šesnaestercu, Ivanović je fenomenalnim golom „makazicama ošišao“ Rumune 1:3.
Strahovali smo poslednjih dvadesetak minuta pošto je Stojku u 74. posle Mutouvog slobodnjaka smanjio na 2:3, ali kad je Italijan Trefoloni konačno označio završetak utakmice, postalo je jasno da je tim Radomira Antića definitivno napravio veliku stvar u Konstanci pobedivši ozbiljnog rivala.
SRBIJA – RUMUNIJA 5:0 (10. oktobar 2009.)
Ima pravde! „Bože pravde“, intoniraće se u leto 2010. u Južnoj Africi bar tri puta. Srpski fudbal bogatiji je za još jednu mondijalsku storiju – Radomir Antić odveo je državni tim na Svetsko prvenstvo. Perfektno, superiorno, od starta do završetka kvalifikacija.
Dok Beograd i cela države slave, ostaće zapisano da je u pretposlednjem meču kvalifikacija Srbija deklasirala Rumuniju 5:0 i teoretski obezbedila trijumf u „Grupi 7“.
Slavljeničkoj noći prethodilo je spektakularno veče. Na trenutke egzibiciona igra reprezentativaca Srbije razgalila je 50.000 gledalaca, Krasićeve asistencije, Jovanovićevi driblinzi i dva spektakularna gola pride, Žigićevo izvijanje i trzaj glavom za otključavanje rumunskog sefa, Pantelićev beg i lagana realizacija,,, Da ali je još neko na ovakav – više nego spektakularan način overio diplomski – mondijalski rad !?
Srpski reprezentativci igrali su kao nikad u poslednjih 30 godina, podsećali su na najsjajnije trenutke Argentinaca, najblistavije partije Brazilaca...
Počasni krug atletskom stazom Marakane, nastavljen je ulicama Beograda, Novog Sada, Niša, Kragujevca... Cele Srbije, Republike Srpske, Crne Gore i svih ostalih zemalja u kojima žive Srbi. Napaćeni, a ipak ponosni i srećni! Decenijama fudbalski inferiorni, a danas toliko superiorni!
SRBIJA – NEMAČKA 1:0 (13. jun 2010.)
Konačno! Menjali smo igrače, selektore, ime države, čekali od šampionata 1962. u Čileu i napokon na obe plećke oborili jednu od najuspešnijih reprezentacija u istoriji fudbala. Bili smo otpisani pre bitke, a iz nje smo izašli kao heroji: Srbija – Nemačka 1:0.
Golom Milana Jovanovića i odbranjenim penalom golmana Vladimira Stojkovića, sa zgarišta premijernog poraza od Gane, Orlovi su doleteli na osmatračnicu sa koje pogled ponovo doseže do osmine finala.
Poslao je Radomir Antić na teren formaciju koju nikad ranije nije: kažnjenog Lukovića zamenio je Subotićem, „napunio“ vezni red Stankovićem, Kuzmanovićem i iznenađujućim rešenjem Ninkovićem, dodao iz standardna krila Krasića i Jovanovića i sa usamljenim Žigićem u špicu naredio presing na polovini protivnika koji je za posledicu imao kontrolu igre našeg tima u većem delu prvog poluvremena. Neuobičajeno inferiorni, valjda zato i oštri Nemci su u smiraj prvog poluvremena posle neopreznih startova ostali bez dva puta opomenutog Klosea, ali što je bilo još važnije i sa golom minusa u odnosu na naš državni tim.
Pre nego što je u trencima neopisivog slavlja upao u kanal između terena i navijačke tribine, Milan Jovanović postigao je taj odlučujući gol o kojem će se decenijama pričati. Akciju je po desnoj strani kreirao Krasić, centrirao, Žigić je nadskočio Lama i Mertesakera, spustio loptu, a s peterca ju je usamljen dočekao Jovanović i lagano matirao Nojera.
Igrač više i gol prednosti, sve je delovalo kao najlepša bajka... I bila je jer su bacajući sve karte na napad Nemci u drugom poluvremenu stavili na silne muke i iskušenja stavili reprezentativce Srbije, maestralnog predvođene iskusnim strategom sa klupe. Znao je Radomir Antić kako da „smiri“ Nemce, svaki potez s klupe bio je sračunat, sve izmene maestralne... Kad se činilo da će Nemačka definitivno slomiti Srbe, pred Podolskim se pojavljivao gorostasni Vladimir Stojković. Odbranio mu je penal, skinuo zicer...
I na kraju, kao u filmu „Montevideo“ potez za pamćenje, možda i selektorov prekor jer to najmlađi ne bi možda seo da radi, pogotovo ne pred svoji golom: Radosav Petrović, hladnokrvno, kao da je u protivničkom a ne u svom šesnaestercu probacio je loptu kroz noge Mariju Gomezu.
Bravo Srbijo!
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
