TITO, SALE, SANDRO - Đak generacije u Belom dvoru: Dobro došli u našu divnu zemlju...

Aleksandar Đođević, trener Virtusa iz Bolonje i bivši trofejni selektor reprezentacije Srbije na originalan, sebi svojstven način, čestitao je narodima u Italiji Dan oslobođenja od nacističke okupacije 25. april 1945. Povodom 75-godišnjice Fešte oslobođenja ljudi širom Italije su izašli na terase - zabrana je okupljanja zbog pandemije korona virusa - i zapevali mašući državnim zastavama „Bela ćao”, tradicionalnu pesmu iz 19. veka koja je tokom Drugog svetskog rata izrasla u himnu antifašističkog pokreta širom Evrope, a Đorđević je na Tviteru objavio isečak iz italijanskih novina i fotografiju snimljenu 1979. nastalu povodom posete tadašnjeg italijanskog predsednika Sandra Pertinija Jugoslaviji.

Domaćin mu je bio Josip Broz Tito, predsednik SFRJ i prvi sin naših naroda i narodnosti, kako se tada govorilo. Desno od njih je jedan dečkić u beloj košulji sa pionirskom maramom, u jakni, pantalonama na faltu, malo duže kose... Aleksandar Đorđević budući Sale Nacionale, jedan od najboljih igrača u istoriji evropske košarke.

Objava je naišla na nepodeljene simpatije u Italiji, Sandra Pertinija smatraju jednim od najomiljenijih predsednika, bio je antifašista, partizan, logoraš, socijalista, novinar, prvi čovek sedam godina...

Zamolili smo Đorđevića, koji je u Bolonji, da nam otkrije tajnu, odakle on na fotografiji?

- Slika je nastala povodom svečanog dočeka Sandra Pertinija u Belom dvoru u Beogradu. Kao učenici generacije iz Osnovne škole „Marko Orešković”, ja i jedna devojka, ne vidi se na slici, dobili smo čast da se nađemo na prijemu Pertinija kod Tita. Predali smo Pertiniju cveće uz naklon i reči: „Dobro došli u našu divnu zemlju“...

Zastao je Đorđević, potom dodao:

- Setio sam se događaja povodom proslave Dana oslobođenja i na svoj način uputio sam čestitku. Inače, Pertinija sam obožavao, on je jedna od najomiljenijih istorijskih ličnosti u Italiji, najomiljeniji predsednik sigurno. Bio je učesnik Drugog Svetskog rata, partizan, a setio sam se i još nečega...

Uzdah, pa bujica reči:

- Setio sam se Pertinijevog radovanja kada je Italija 1982. osvojila Svetsko prvenstvo u fudbalu pobedom nad Zapadnom Nemačkom sa 3:1 u Madridu. Te noći sam sticajem okolnosti bio u Rimu i dobro pamtim ulice zakrčene radosnim ljudima, tu euforiju, ludilo...

Đorđević spušta glas:

- Sudbina neka, valjda i ta moja kasnija povezanost sa Italijom. Sve to mi je prošlo kroz glavu kada sam rešio da objavim isečak iz novina.