RADNIČKI - Istorija ispisana zlatnim slovima

Podvig generacije niškog Radničkog na početku osamdesetih prošlog veka upisan je zlatnim slovima u istoriji kluba. Šezdesetak godina posle osnivanja, zbog izuzetnih i rezultata vrednih pravog i istinskog divljenja dotle malo poznatog kluba van SFR Jugoslavije, saznalo se širom Evrope i za Niš i za Radnički.

A tog aprila 1982.  na međunarodnoj sceni niški Radnički, kao jedan od najuspešnijih jugoslovenskih fudbalskih kolektiva, i u svom drugom od tri uzastopna učešća u zvaničnom međunarodnom takmičenju, vinuo se do evropskih vrhova i nebesa – od kraja leta prethodne 1981, kada je izborio igranje u Kupu UEFA, bez sumnji, renomiranijem nego što je današnja Liga Evrope, sve do proleća pre 37 godina, Real sa Nišave gazio je redom. Stigao je Radnički do neslućenih visina i polufinala drugog po kvalitetu evropskog ligaškog takmičenja.

Do dve istorijske utakmice sa nemačkim predstavnikom HSV-om, u polufinalu Kupa UEFA, ekipa Radničkog koju je predvodio izuzetan stručnjak i u jednom periodu sredinom sedamdesetih godina i selektor reprezentacije Jugoslavije, Dušan Nenković, izbacila je klubove daleko veće reputacije. Položili su oružje pred niškim Radničkim: italijanski Napoli, Grashopers iz Švajcarske, proslavljeni holandski Fejenord, Dandi junajted iz Škotske.

A to polufinale na Čairu, punom „kao oko“, jer je sat i po pre utakmice na tribinama bilo 25.000 navijača, a ispred stadiona ostale hiljade i hiljade, trebalo je doživeti. Predvođen trenerom Nenkovićem, koji je pričao malo, a znao mnogo, Radnički je bio bez Aleksandra Panajotovića junaka utakmice četvrtfinala sa Dandi junajtedom (zbog žutih kartona) i hrabro je sačekao megdan sa Hamburgerom i čijem je sastavu bilo petorice reprezentativaca Nemačke. Niko se toga nije uplašio.

Na megdan proslavljenom klubu iz Nemačke trener Nenković izveo je ekipu u formaciji 4-3-3: golman Zoran Milenković, bekovi Milovan Obradović i Stojan Gavrilović, centarhalfovi Miroslav Vojinović i Miloš Drizić, fudbaleri sredine Zoran Bojović, Branislav Đorđević i Slavoljub Nikolić, i napadači Miodrag Stojiljković, Sanid Beganović i Miroslav Aleksić. U poslednjoj  trećini susreta zaigrali su i Dragan Radosavljević i Ivan Stanković.

Prvo poluvreme je završeno bez golova. Na početku nastavka, u 50. minutu, Sanid Beganović je postigao vodeći gol za Radnički, ali brzo je izjednačio Fon Hesben. Pobednički gol za Radnički postigao je 12 minuta pre kraja Milovan Obradović koji je sa loptom, koju je primio na sredini terena krenuo u prodor, prevario trojicu gostujućih igrača a onda, kada je izbio pred Štajna, poslao loptu u mrežu pored nemačkog golmana. Za slavlje, za istorijsku pobedu, za priču koja traje i danas, i trajaće dok je niškog kluba. U tom trenutku Radnički je bio jedini predstavnik SFRJ na evropskoj sceni.

U revanšu, za ulazak u finale Hamburger je bio bolji, savladao je Radnički sa 5:1 i osvojio Kup UEFA. Ali niško polufinale sa Nemcima, kao i „Niško fudbalsko proleće” pamte se i dalje traje.