Pohod na rekord golmana Zvezdana Stojanovića: Ispred mreže i u 50. godini

- Nije nerealno, živim uredno, posao na obezbeđenju u kompaniji traži odličnu fizičku pripremljenost, tako da ću, uprkos šaljivim dosetkama „ne daj se deda“, momcima koji bi po godinama mogli da mi budu i sinovi, ostati noćna mora i nepremostiva prepreka u namerama da protiv Jedinstva postignu gol.

Nikada u karijeri nije imao krupnije zdravstven probleme.

- Znao sam da branim i pod blokadama, ali sve se izdržalo. Jedva čekam da se vratim između stativa i u Grdelici proslavimo povratak u zonu „Jug”.

Izgledom, gipkošću i ponašanjem, Zvezdan Stojanović jasno pokazuje kako obećanje o obaranju rekorda u broju sezona provedenih na golu nije bez uporišta, da nema premca u Srbiji.

Počeo je u Dubočici sa 14 godina, a potom napravio karijeru za respekt, već 33 godine druguje sa loptom.  Znao je da poput ptice selice često menja klub, gradove, pa i države, jer je kraće vreme branio u Makedoniji i Austriji, ali podršku za nastavak karijere i dobru formu uvek je nalazio u matičnom klubu.

U GFK Dubočici je, u prethodnom prvenstvu Srpske lige „Istok”, trebalo da bude rezervni čuvar mreže, a dočekao je da ga hvale što je imao sjajan  doprinos opstanku Leskovčana u ovom rangu.

- Gajim simpatije i čuvam lepe uspomene na brojne klubove u kojima sam branio, ali voli se uvek i samo Dubočica. Nisam se bojao izazova, nemirni golmanski duh nije mi dozvoljavao da odbijem ponudu klubova koji imaju motivaciju: jurišaju na viši rang ili se bore za opstanak. Sredinom poslednje decenije pro-šlog veka u Paraćinu, sa Jedinstvom, prešli smo iz Srpske lige u viši rang, a u tom kolektivu bili su i takvi golmani kao Velibor Pudar i Zaviša Pejić. Jesam od njih učio, ali sa svakom novom utakmicom nametao sam se za mesto u timu.

Klubove čije je boje branio, od zonskog stepena do Prve lige Srbije, ali i Makedonije, kaže da će pobrojati u priči koju sprema za završetak karijere, kada će u 50. godini života organizovati oproštaj od karijere koju je malo koji golman imao.

Probao je i u superligašu Vojvodini, ali žestoka konkurencija bila je u liku zemljaka sa „južne pruge“ i reprezentativca Aleksandra Kocića.

Pamte ga u Osogovu, sjajno je čuvao mrežu drugoligaša Bana u Raškoj, osim u Dubočici bio je poslednja prepreka protivničkim napadačima i u Radanu, leskovačkoj Slogi i Žitorađi, gde je bukvalno sam doveo istoimenog zonaša do Srpske lige i usput postavio rekord za koji se malo zna - 920 miuta bez primljenog gola!

Po dobru i zaslugama pamte ga u Bošnjacu, Jablanici, u Vučju je branio i u drugoligaškom rangu, ali kada je trebalo vratiti ekipu iz istomenog naselja u viši rang, stavljao je rukavice na ruke i mobilisao mlađe saigrače da ostvare želje navijača.

Sada,u nekadašnjem zonašu, Jedinstvu iz Grdelice, želi da potvrdi validnost dokazanog fudbalskog principa na „južnoj pruzi“.    

- Ako želiš u viši rang, šanse i želje ćeš ostvariti samo ako je na golu Zeka. Govor brojki jasno govori koliko i sada vredim: Jedinstvo je ubedljivo prvo u Jablaničkoj okružnoj ligi, a na 16 utakmica u prvenstvu, primio sam samo 12 golova. Gotovo da sam apsolutno siguran kada tvrdim da su odbrane na čelu sa mnom, uvek predstavljale čvrst bedem.

U 45. godini to je potvrdio u srpskoligaškoj konkurenciji, GFK Dubočica je opstala u Srpskoj ligi Istok.

- Vođen potrebom da se i u ovim godinama dokazujem samo uspešnim odbra-nama, prihvatio sam predlog prijatelja Perice Gavrilovića da pomognem da se fudbal vrati i ispuni trbine na stadionu u Grdelici - sa širokim osmehom, Zvezdan Stojanović (47) čeka utakmicu 17. kola rešen da opravda ambiciozna očekivanja.