- Није нереално, живим уредно, посао на обезбеђењу у компанији тражи одличну физичку припремљеност, тако да ћу, упркос шаљивим досеткама „не дај се деда“, момцима који би по годинама могли да ми буду и синови, остати ноћна мора и непремостива препрека у намерама да против Јединства постигну гол.
Никада у каријери није имао крупније здравствен проблеме.
- Знао сам да браним и под блокадама, али све се издржало. Једва чекам да се вратим између статива и у Грделици прославимо повратак у зону „Југ”.
Изгледом, гипкошћу и понашањем, Звездан Стојановић јасно показује како обећање о обарању рекорда у броју сезона проведених на голу није без упоришта, да нема премца у Србији.
Почео је у Дубочици са 14 година, а потом направио каријеру за респект, већ 33 године другује са лоптом. Знао је да попут птице селице често мења клуб, градове, па и државе, јер је краће време бранио у Македонији и Аустрији, али подршку за наставак каријере и добру форму увек је налазио у матичном клубу.
У ГФК Дубочици је, у претходном првенству Српске лиге „Исток”, требало да буде резервни чувар мреже, а дочекао је да га хвале што је имао сјајан допринос опстанку Лесковчана у овом рангу.
- Гајим симпатије и чувам лепе успомене на бројне клубове у којима сам бранио, али воли се увек и само Дубочица. Нисам се бојао изазова, немирни голмански дух није ми дозвољавао да одбијем понуду клубова који имају мотивацију: јуришају на виши ранг или се боре за опстанак. Средином последње деценије про-шлог века у Параћину, са Јединством, прешли смо из Српске лиге у виши ранг, а у том колективу били су и такви голмани као Велибор Пудар и Завиша Пејић. Јесам од њих учио, али са сваком новом утакмицом наметао сам се за место у тиму.
Клубове чије је боје бранио, од зонског степена до Прве лиге Србије, али и Македоније, каже да ће побројати у причи коју спрема за завршетак каријере, када ће у 50. години живота организовати опроштај од каријере коју је мало који голман имао.
Пробао је и у суперлигашу Војводини, али жестока конкуренција била је у лику земљака са „јужне пруге“ и репрезентативца Александра Коцића.
Памте га у Осогову, сјајно је чувао мрежу друголигаша Бана у Рашкој, осим у Дубочици био је последња препрека противничким нападачима и у Радану, лесковачкој Слоги и Житорађи, где је буквално сам довео истоименог зонаша до Српске лиге и успут поставио рекорд за који се мало зна - 920 миута без примљеног гола!
По добру и заслугама памте га у Бошњацу, Јабланици, у Вучју је бранио и у друголигашком рангу, али када је требало вратити екипу из истоменог насеља у виши ранг, стављао је рукавице на руке и мобилисао млађе саиграче да остваре жеље навијача.
Сада,у некадашњем зонашу, Јединству из Грделице, жели да потврди валидност доказаног фудбалског принципа на „јужној прузи“.
- Ако желиш у виши ранг, шансе и жеље ћеш остварити само ако је на голу Зека. Говор бројки јасно говори колико и сада вредим: Јединство је убедљиво прво у Јабланичкој окружној лиги, а на 16 утакмица у првенству, примио сам само 12 голова. Готово да сам апсолутно сигуран када тврдим да су одбране на челу са мном, увек представљале чврст бедем.
У 45. години то је потврдио у српсколигашкој конкуренцији, ГФК Дубочица је опстала у Српској лиги Исток.
- Вођен потребом да се и у овим годинама доказујем само успешним одбра-нама, прихватио сам предлог пријатеља Перице Гавриловића да помогнем да се фудбал врати и испуни трбине на стадиону у Грделици - са широким осмехом, Звездан Стојановић (47) чека утакмицу 17. кола решен да оправда амбициозна очекивања.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
